ПЕЧАЛБА ЈЕ ЛАКША УЗ УКУСЕ СТАРОГ КРАЈА Ево шта Срби најчешће носе у иностранство

Њиховом се доласку радују сви, од родбине до трговаца који неретко асортиман припремају и прилагођавају потребама наших људи који долазе из иностранства.

Тако су се многи у земље западне Европе вратили са домаћим производима из свог краја. 

Сви знамо да се носи кулен, ајвар, чак и кисели купус, али шта од куће носе печалбари из Новог Пазара?

Да наш народ воли оно чега нема на Западу потврђује и трговкиња из Новог Пазара Фатима Хасковић. Она прича да се наши људи који током зимског одмора посећују завичај, у туђину не враћају без домаћих производа, ајвара, пекмеза, џема, барене паприке, сувог воћа, домаћег пасуља и плетених вунених производа.

И за то се мора наћи места у пртљажнику. Све и да Европа нешто од овога има из завичаја је слађе. То потврђује и Рифат Жупљанин који последње дане зимског одмора проводи у Новом Пазару.

Пред повратак у Минхен обавља последње припреме и куповину и прича да се у Немачкој не производи као у Србији, те да је све што купи и однесе аутентично за његов завичај. Не враћа се у иностранство без пршуте, суџука, али и злата.

- Злато доста купујемо овде јер су цене приступачније, али и модели и рад на које смо ми навикли, а тога на Западу нема - објашњава Рифат.

Долазак дијаспоре значајно се одрази на домаћу економију. Промет робе и услуга протеклих су недеља увећани и за 50 одсто.

Новопазарски трговци причају да је продаја добро ишла. Куповала је дијаспора сир и млечне производе, свако је кажу нешто продао и осетило се да је трговина "живнула". Разлог да буду задовољни имају и новопазарски јувелири. Надалеко чувен златни сокак у том граду на југозападу Србије, протеклих недеља био је пун. Куповали су се скупоцени поклони.

Јувелир Реџеп Шкријељ каже да се у народу задржао обичај куповине злата приликом обележавања домаћих светковина, наслеђен од предака. И дијаспора и овдашње становништво све чешће инвестира у злато, чувајући га за црне дане, с обзиром да је његова вредност готово на историјском максимуму.

Доласком дијаспоре оживе градови, улице, трговине, услужне радње. Породице их дочекују у радости и након, углавном краткотрајног боравка, прате са тугом и оним што ће их у туђини подсећати на дух завичаја и све за чим чезну у месецима између два одмора.

Дневник, Блиц