PEČALBA JE LAKŠA UZ UKUSE STAROG KRAJA Evo šta Srbi najčešće nose u inostranstvo
Gradovi ožive u vreme praznika, naročito po dolasku dijaspore koja zavičaj posećuje najmanje dva puta godišnje, tokom letnjeg i zimskog odmora.
Njihovom se dolasku raduju svi, od rodbine do trgovaca koji neretko asortiman pripremaju i prilagođavaju potrebama naših ljudi koji dolaze iz inostranstva.
Tako su se mnogi u zemlje zapadne Evrope vratili sa domaćim proizvodima iz svog kraja.
Svi znamo da se nosi kulen, ajvar, čak i kiseli kupus, ali šta od kuće nose pečalbari iz Novog Pazara?
Da naš narod voli ono čega nema na Zapadu potvrđuje i trgovkinja iz Novog Pazara Fatima Hasković. Ona priča da se naši ljudi koji tokom zimskog odmora posećuju zavičaj, u tuđinu ne vraćaju bez domaćih proizvoda, ajvara, pekmeza, džema, barene paprike, suvog voća, domaćeg pasulja i pletenih vunenih proizvoda.
I za to se mora naći mesta u prtljažniku. Sve i da Evropa nešto od ovoga ima iz zavičaja je slađe. To potvrđuje i Rifat Župljanin koji poslednje dane zimskog odmora provodi u Novom Pazaru.
Pred povratak u Minhen obavlja poslednje pripreme i kupovinu i priča da se u Nemačkoj ne proizvodi kao u Srbiji, te da je sve što kupi i odnese autentično za njegov zavičaj. Ne vraća se u inostranstvo bez pršute, sudžuka, ali i zlata.
- Zlato dosta kupujemo ovde jer su cene pristupačnije, ali i modeli i rad na koje smo mi navikli, a toga na Zapadu nema - objašnjava Rifat.
Dolazak dijaspore značajno se odrazi na domaću ekonomiju. Promet robe i usluga proteklih su nedelja uvećani i za 50 odsto.
Novopazarski trgovci pričaju da je prodaja dobro išla. Kupovala je dijaspora sir i mlečne proizvode, svako je kažu nešto prodao i osetilo se da je trgovina "živnula". Razlog da budu zadovoljni imaju i novopazarski juveliri. Nadaleko čuven zlatni sokak u tom gradu na jugozapadu Srbije, proteklih nedelja bio je pun. Kupovali su se skupoceni pokloni.
Juvelir Redžep Škrijelj kaže da se u narodu zadržao običaj kupovine zlata prilikom obeležavanja domaćih svetkovina, nasleđen od predaka. I dijaspora i ovdašnje stanovništvo sve češće investira u zlato, čuvajući ga za crne dane, s obzirom da je njegova vrednost gotovo na istorijskom maksimumu.
Dolaskom dijaspore ožive gradovi, ulice, trgovine, uslužne radnje. Porodice ih dočekuju u radosti i nakon, uglavnom kratkotrajnog boravka, prate sa tugom i onim što će ih u tuđini podsećati na duh zavičaja i sve za čim čeznu u mesecima između dva odmora.
Dnevnik, Blic