Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОДЛОЖЕНО ПЛАЋАЊЕ ДАЖБИНА Порез и на почек до две године

17.04.2018. 13:28 13:30
Пише:
Фото: Илустрација

Предложени изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији доноси низ новина.

Порески обвезници добиће грејс период за плаћање својих обавеза. Контрола мењачница и њихово пословања ће у целости преузети Народна банка Србије, заједно с делом запослених у Пореској управи. Доносе се и прописи који омогућавају слободнији проток капитала, односно мења се Закон о девизном пословању.

Према том предлогу, обвезницима у Србији се омогућава да, уколико им плаћање пореза представља непримерено велико оптерећење, добију  права на одлагање плаћања обавезе на рок до12 месеци. Дужи период одгоде, до 24 месеца,  моћи ће да имају порески обвезници који примењују план реорганизације и финансијског реструктурирања.

Дужницима који су се нашли у тежој финанисјској ситуацији ће бити знатно олакшано измривање старих обавеза јер, поред могућности да одложе почетак измиривања, ту је плаћање на рате. Према прописима, који се код нас примењују, порески дужник има право да репрограмира дуг и стару обавезу исплати у ратама до 60 месеци. Када се све сабере, порески дужници ће моћи да добију одгоду и до седам година да плате све заостале обевезе.

О томе колико ће најављене новине помоћи да се старе пореске обавезе измире порески стручњак Ђерђ Пап каже:

- Уколико порески обвезник има пословне активности, осносно прилив новца, онда греј период може да помогне да консолидује пословање, те да измири старе обавезе. Ово посебно може бити од помоћи предузећима и предузетниицма који послују у областима где се на прилив новца чека дуже, као што је, рецимо, грађевинарство. Међутим, уколико нема пословних активности, па ни прилива новца на рачун извесно је да ни ова олакшица неће дати резултате.

Грејс период, на који ће обвезници моћи да рачунају, није једина новина коју доносе предлози који су већ у Скупштини Србије. Предлогом измена и допуна Закона о пореском поступку и пореској администрацији по тумачењу Владе Србије стварају се услови за трансформацију Пореске управе. Та служба према постојећем законском решењу у поступку пореске контроле обавља канцеларијску контролу, теренску контролу ради откривања пореских кривичних дела. Према  предложеном решењу они ће радити пружање пореске услуге, пореску контролу и и друго у циљу откривања пореских кривичних дела.


Плаћање и из штедње

Једна од новина, која је до сада изазвала прилично пажње, односи се на  могућност наплате са штедних рачуна обвезника. Предлажена је и измена предмета и средстава принудне наплате пореског дуга. Та  дуговања моћи да се наплате и из штедних улога и других прихода на текућим рачунима пореских обвезника. Колико ће то бити изводљиво и колико ће банке желети да  сарађују тек остаје да се види.


Део измена односи се и на мењачнице. НБС ће од 1. јануара 2019. године преузети надлежности Пореске управе за обављање мењачких  послова. То се односи на одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, послова издавања сертификата за обављање мењачких послова и контроле мењачких послова и девизног пословања. Зато ће део запослених у Пореској управи који су се бавили тим пословима преузети централна банка. Такође, предвиђене си у измене и  допуне Закона о девизном пословнању, којим се решава питање испуњавања обавеза Србије које су преузете на основу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.Оне се  односе на слободно кретање капитала по основу портфолиа инвестиција и финансијских зајмова и кредита с роком доспећа краћим од годину дана.

Циљ доношења закона је стварање услова за слободно кретање капитала. То важи за држављане Србије  који ће моћи да улажу  у краткорочне хартије од вредности издаваоца из Европске уније. Измене се  односи и на улагања странаца који имају седиште, односно пребивалиште у државама чланицама ЕУ, те њихова улагања у краткорочне хартије од вредности у Србији.

Д. В.

Пише:
Пошаљите коментар