Обавезни смо да Пореској управи дамо податке
БЕОГРАД: То што је Пореска управа од туристичких агенција тражила податке о корисницима аранжмана већим од 5.000 евра је код агенција створило конфузију, јер се овакви подаци траже први пут, али ће оне, будући да им је то законска обавеза, податке дати, каже директор Асоцијације туристичких агенција Србије (YUTA) Александар Сеничић.
Он указује да то може имати и негативне последице по саме агенције, јер путници убудуће могу имати неку врсту зазора од путовања преко агенција, али да агенције своју законску обавезу, као и други субјекти, морају да измире.
"Таква врста контрола пореских управа је нешто што је уобичајено у западном свету и једноставно ми ћемо морати да се привикнено да сваки трошак који неко има буде под лупом пореске управе. То нас чека и није то ништа ни необично ни ненормално", каже за Танјуг Сеничић.
Према његовим речима Пореска управа се у допису позвала на Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу и када је реч о поверљивости података односно заштити података о личности, оградили су се да ће се подаци користити искључиво у сврху за коју се и траже, односно примену поменутог закона.
Према његовим речима, било је мало неразумевања у смислу да ли се то коси са Законом о заштити података о личности али су адвокати YUTA-е накнадно утврдили да Пореска управа по закону има апсолутно право да тражи те врсте података.
"Данас смо добили и објашњење од Пореске управе да агенције и аранжмани нису појединачан случај, већ да је то део свеобухватне анализе трзишта у којој они прикупљају податке о промету некретнина, затим покретних ствари као што су аутомобили, великих куповина и других материјалних добара", рекао је он.
Додаје да су аранжмани само један сегмент у истраживању и да никако не значи да ће они који су трошили 5.000 евра и више бити процесуирани у смислу доказивања порекла имовине, јер закон предвиђа да за тако нешто увећање имовине на појединачном нивоу треба да буде веће од 150.000 евра.
Сеничић наводи да према информацијама из Пореске управе подаци нису тражени од свих агенција већ само од оних које су имале промет изнад одређеног износа.
Агенције, наводи он, имају рок од седам дана да податке доставе и за њих то и није спорно али да проблем виде у томе да када све изађе у јавност да ће људи који могу да потроше више новца на путовања, можда имати ограду да убудуће не путују преко туристичких агенција него на неки други начин.
Уосталом, како каже, зна се да се годинама уназад, највећи број тих аранжмана и не уплаћује преко туристичких агенција већ преко онлајн платформи, директно авио компанама, хотелима и слично.