Нова грејна сезона биће по старој цени

Колико је новца потребно за загревање домаћинстава зависи од неколико фактора – врсте енергента који се користи, квалитета изолације, величине куће или стана... али су трошкови за грејање свакако битна ставка у породичном буџету током зиме и за шест месеци грејања потребно од око 40.000 динара па и изнад 115.000.

Како сада ствари стоје, трошкови грејања за наступајућу грејну сезону неће се битно променити у односу на прошлу годину јер се нису мењале ни цене енергената, а нема ни најава да би струја и гас, као и грејање преко топлана, могли бити скупљи. Ипак, ваља сачекати почетак грејне сезоне, али је сигурно да се рационалним коришћењем енергије и што мањим разбацивањем топлотне енергије може утицати на висину рачуна.

Они који се греју на угаљ и дрва већ су у прилици да купе огрев, а стоваришта су добро снабдевна. По речима директора стоваришта „Искра пан” у Петровардину Бранка Бијелића, просторни метар тврдог огревног дрвета – буква, храст, багрем – кошта 6.000 динара. Тона угља „колубара” је 8.300 динара, ковински лигнит је 9.800, док је лигнит „станари” 10.500. Тона мрколигнитног угља „пљевља” кошта 13.500 динара, сушени лигнит „вреоци” је 13.800, а мрки угаљ „бановићи” кошта 15.000 динара.

„Огрев су многи почели да купују још пролетос јер смо одобравали куповину на рате, као и преко удружења пензионера и синдиката, што је значајна олакшица јер се купљени огрев плаћа до краја године“, каже Бијелић.

Они који се греју на угаљ и дрва веома добро знају како треба комбиновати тај огрев да би се најмање потрошило а најбоље угрејало. Висина трошка зависи од квалитета огрева, односно да ли се користи камени или дрвени угаљ, али је, рецимо, за загревање домаћинства од око 60 квадратних метара, потребно око пет метара дрва и око три тоне дрвеног угља „колубара”, па ће трошкови за грејање бити око 46.000 динара, док ће се уз три метра дрва и две тоне угља „бановићи” за грејну сезону потрошити око 48.000 динара.

У последњих неколико година, углавном у новим становима, грејање преко даљинских система, топлана, плаћа се по утрошку, па су рачуни виши током грејне сезоне. Ипак, и даље највећи број топлана у Србији грејање обрачунава по квадратном метру стана, а трошкови грејања плаћају се током целе године. Тако је за грејање преко топлане у Новом Саду за стан од 60 квадратних метара месечни трошак око 6.000 динара, а пошто се трошкови плаћају целе године, а грејна сезона траје шест месеци, за грејање се годишње одваја око 72.000 динара.

Они који користе природни гас за загревање домаћинства последње две године имају мањи трошак него раније, када је цена кубног метра природног гаса била око 15 динара виша. Тада су се многи окренули другим енергентима па су се, кад је кубик појефтинио, вратили на грејање на природни гас. Уз садашњу цену кубика природног гаса од око 45 динара, за потрошених око 250 кубних метара месечни рачун достиже око 11.250 динара. То значи да је за грејну сезону потребно одвојити око 67.500  динара.

Они који се греју на струју могу имати изузетно високе рачуне, али и плаћати мање, а све зависи од тога када укључују грејна тела. Рачун за потрошену струју свакако ће бити много виши него ван грејне сезоне јер је и потрошња много већа и веома често прелази 1.600 киловата, чиме се улази у најскупљу, црвену зону. Наравно, треба водити рачуна и о томе да се грејна тела укључују ноћу, када је киловат јефтинији, односно цена је четири пута нижа, а та разлика у црвеној зони значи да је скупљи киловат око 15,5 динара, а јефтинији око 4,50. Т

ако ће за потрошених, рецимо, 2.000 киловата, од којих је 800 скупих а 1.200 јефтиних, месечни рачун бити око 15.500 динара, док ће у обрнутој сразмери рачун бити око 4.500 динара виши и износити око 19.500. То свакако није мала разлика јер је у првом случају трошак за грејање у грејној сезони која траје шест месеци око 93.000 динара, а у случају када се веше троше скупљи киловати, цех за грејну сезону достићи ће око 117.000.

Д. Млађеновић

Фото. С. Шушњевић