НЕНАД ОТИШАО У ПЕНЗИЈУ СА 53, АЛИ ради ОВО

Како би допунили кућни буџет, неки од њих одлучују да се запосле. То им дозвољава закон, а према проценама од 1,65 милиона најстаријих који су на списку ПИО фонда, њих око 35.000 легално ради поново, мада има и доста оних који су запослени "на црно".

Пензионер који се одлучи на овај корак требало би да ради минимум годину дана у, редовно плаћене порезе и доприносе, како би могао да увећа своју пензију. Када поново одлучи да се пензионише, има право на нови обрачун пензије. Међутим, већина сениора које ангажују послодавци пријављена је углавном на минималац, што практично значи да им нова рачуница неће донети и више новца у новчанику. Нови износ пензије се утврђује као да осигураник одлази у пензију по први пут.

Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање се уплаћују на исти начин и у истом износу као и да није пензионер, али у тренутку подношења захтева за поновно обрачунавање пензије, он мора да буде ван осигурања, односно незапослен.

Газде пензионере могу да запосле преко уговора о раду, о делу, о привременим и повременим пословима и уговором о допунском раду. За време које проведу на новом радном месту, он не губе право на пензиони чек, већ истовремено примају и плату и пензију.

Најстарији се најчешће запошљавају на пословима обезбеђења, возача оператера у call центрима, продавци сладоледа...

Када заврше радно ангажовање из пензије пред пензионере се ставља могућност избора. Они не морају да одаберу нови износ, уколико је он мањи од првобитно одређеног, већ једноставно могу да задрже постојећи. Нема разлога за страх и оклевање са подношењем захтева за нови обрачун чека, јер корисник не може да буде у ситуацији да оваквим захтевом умањи примање које користи.

Ненад Ф. је војни пензионер и службу је напустио у 53 години, осећао је да и даље може да ради, па је одлучио да се поново запосли.

- Деца су била у школи, супруга је радила, а ја сам остајао сам код куће. Било ми је лепо једно кратко време, виђао сам се са пријатељима, завршавао неке ситније послове по кући, али сам онда схватио да је, ипак, боље да се поново запослим - прича Ненад.

Овај војни пензионер већ три године ради у једној књиговодственој агенцији свог пријатеља. Диплома средње економске школе омогућила му је да у пензији споји лепо и корисно. Код њега није био пресудан новац, већ потреба да има неку обавезу и осети се корисним.

Највећи број пензионера који настављају да раде су интелектуалци, професори, доктори, затим зидари, металостругари... Интелектуалци се ангажују како би довршили успешан рад или истраживања која су започели током радног века. Мотиви за већину јесу пре свега новац, међутим, није само већи кућни буџет тај који сениоре наводи да се поново активирају. Старији суграђани желе и да проводе време са људима и побегну од самоће.

Међу најстаријима који раде су најчешће војни пензионери или бивши полицајци који, захваљујући бенефицираном радном стажу, престају да раде већ са 50 година, па како су и даље радно способни, одлучују да се поново запослее. Ту су и они који су радни век провели усавршавајући се у одређеној области, у којој су постали стручњаци и трећа група је најбројнија, а они су припадали средњем или нижем слоју и углавном просечног образовања. Они теже проналазе посао и раде за дневнице ниже од осталих радника, а послодавци не уплаћују порезе и доприносе.