Највише штедимо због резерве и за црне дане

Две трећине испитаника је навело да најчешће могу да уштеде од 2.000 до 6.000 динара, док осам одсто анкетираних месечно сачува више од 12.000. Додатно, трећина испитаника унапред одређује фиксни износ уштеде, док две трећине њих штеди флексибилно – на страну оставља оно што им преостане на крају месеца или године.

Две трећине грађана изјаснило се да им је штедња прилично или веома важна, а највећи део те групе и даље чине старији од 50 година. Својом тренутном уштеђевином тренутно је „врло задовољан” сваки десети штедиша. У протекле четири године задовољство уштеђеном сумом расте, с 18 одсто задовољних у 2015. на 30 процената ове године.

На листи штедних или инвестиционих производа предњаче штедња по виђењу, животно осигурање и орочена штедња.

Стварање финансијских резерви и одвајање новца за хитне случајеве и даље су главне мотивације за штедњу. У односу на прошлу годину, 17 одсто мање грађана штеди за потребе куповине, набавке и путовања, а петина испитаника као личну мотивацију за остављање новца са стране наводи обезбеђивање средстава за негу у старости.

Уколико би се на рачуну испитаника изненада нашло 30.000 динара, њих 76 одсто би одређени део те суме ставило на свој текући рачун у штедњу по виђењу или неки вид орочене штедње. Испитаници би у просеку од поменуте своте сачували 13.303 динара, а сваки четврти би добијени новац у целости одмах потрошио.

Истраживање је показало да се међу анкетиранима издвајају два типа улагача, чији се ставови прилично разликују. Преовлађују конзервативне штедише, којима је важна сигурност свог улога и спремни су да прихвате ниже каматне стопе. Таквих је чак 81 одсто. Свега седам одсто испитаника спремно је да се ради веће потенцијалне зараде упусти у улагања која носе већи ризик.

Готово половина анкетираних сматра да су инвестициони производи тешки за разумевање, а сваки десети сматра да су погодни само за авантуристе. Петина испитаних инвестиционе производе види као извор добре зараде.

Више од 70 одсто анкетираних грађана је изјавило да је сума коју су могли да уштеде у протекле две до три године виша или иста, док је нешто мање од четвртине њих сачувало мање. Они који су сачували мање, као разлог наводе нижи укупни приход домаћинства и мањак новца на располагању, као и веће трошкове живота.

Проценат грађана који су личну финансијску ситуацију у последње две до три године оценили као побољшану је седам одсто виши него 2017. и износи 21 одсто. Готово половина анкетираних изјавила је да им је финансијска ситуација у овом периоду остала непромењена.

Мишљење грађана о сопственом финансијском знању је побољшано – 60 одсто мисли да је добро, врло добро или одлично, спрам 52 процента прошле године. Близу четвртине испитаника верује да уопште није информисано на ту тему. Више од трећине анкетираних (35 одсто) изјавило је да, када су у питању финансијске услуге и трансакције, своје пуно поверење поклања банкама, за којим следе интернет продавнице и пружаоци онлајн финансијских услуга.

Д. Урошевић