Najviše štedimo zbog rezerve i za crne dane

Dve trećine ispitanika je navelo da najčešće mogu da uštede od 2.000 do 6.000 dinara, dok osam odsto anketiranih mesečno sačuva više od 12.000. Dodatno, trećina ispitanika unapred određuje fiksni iznos uštede, dok dve trećine njih štedi fleksibilno – na stranu ostavlja ono što im preostane na kraju meseca ili godine.

Dve trećine građana izjasnilo se da im je štednja prilično ili veoma važna, a najveći deo te grupe i dalje čine stariji od 50 godina. Svojom trenutnom ušteđevinom trenutno je „vrlo zadovoljan” svaki deseti štediša. U protekle četiri godine zadovoljstvo ušteđenom sumom raste, s 18 odsto zadovoljnih u 2015. na 30 procenata ove godine.

Na listi štednih ili investicionih proizvoda prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja.

Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavne motivacije za štednju. U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, a petina ispitanika kao ličnu motivaciju za ostavljanje novca sa strane navodi obezbeđivanje sredstava za negu u starosti.

Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 76 odsto bi određeni deo te sume stavilo na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili neki vid oročene štednje. Ispitanici bi u proseku od pomenute svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio.

Istraživanje je pokazalo da se među anketiranima izdvajaju dva tipa ulagača, čiji se stavovi prilično razlikuju. Preovlađuju konzervativne štediše, kojima je važna sigurnost svog uloga i spremni su da prihvate niže kamatne stope. Takvih je čak 81 odsto. Svega sedam odsto ispitanika spremno je da se radi veće potencijalne zarade upusti u ulaganja koja nose veći rizik.

Gotovo polovina anketiranih smatra da su investicioni proizvodi teški za razumevanje, a svaki deseti smatra da su pogodni samo za avanturiste. Petina ispitanih investicione proizvode vidi kao izvor dobre zarade.

Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine njih sačuvalo manje. Oni koji su sačuvali manje, kao razlog navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju, kao i veće troškove života.

Procenat građana koji su ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Gotovo polovina anketiranih izjavila je da im je finansijska situacija u ovom periodu ostala nepromenjena.

Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je poboljšano – 60 odsto misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično, spram 52 procenta prošle godine. Blizu četvrtine ispitanika veruje da uopšte nije informisano na tu temu. Više od trećine anketiranih (35 odsto) izjavilo je da, kada su u pitanju finansijske usluge i transakcije, svoje puno poverenje poklanja bankama, za kojim slede internet prodavnice i pružaoci onlajn finansijskih usluga.

D. Urošević