Најмања просечна плата пет пута слабија од највеће

На основу тих података, јасно се може вити да су разлике између плата велике и да највиша просечна зарада у републици и за око пет пута премашује најнижу, да је много оних који месечно зараде и више од три просечне плате и да, наравно, има и много оних којима је просечна плата недосањани сан. Иначе, поред просечне републичке зараде РСЗ објављује и податке о висини медијалне зараде, коју заправо зарађује око половине запослених у Србији. Подаци кажу да је у новембру прошле године медијална зарада била 43.511 динара, што је за око 13.000 динара мање од просечне зараде тог месеца која је износила 56.331 динара. 

Разлике у висини зарада понекад су заиста велике и сигурно је да то многима смета, али треба рећи да је то разумљиво. Наиме, зараде би требало да зависе од неколико фактора - стручности, искуства, знања, одговорности коју одређена струка носи... па је уобичајено да они који су на највишим степеницама највише и зарађују. И то није спорно, а није спорно ни то да зараде које се смештају у коверте најслабије плаћених занимања - а у новембру прошле године то је било 31.155 динара, нису довољне за покривање минималних трошкова током месеца.   

Када се просечне зараде у 19 делатности, за које РСЗ објављује податке, посматрају кроз визуру медијалне зарарде у две је просечна плата била мања од медијалне. У делатности услуге смештаја и исхране просечна зарада била је мања од 40.000 динара, а они који у њој раде у просеку су зарадили 34.785 динара. То значи да су они, у просеку, тог месеца зарадили око 8.700 динара мање од медијалне зараде, а до просечне у републици недостјало им је више од 21.000 динара. Мање од границе омеђене медијалном зарадом било је и у ковертама запослених у осталим услужним делатностима јер је, у просеку, у њима било 42.773 динара.

Било је и делатности у којима је претпоследњег месеца прошле године плата ишла навише у односу на месец дана раније. Међу њима је здравство и социјална заштита где су зараде, у просеку, биле више за око 5.000 динара - 54.541 на 59.629 - динара, као и образовање - где су зараде биле више за око 4.000 динара и просек је с 56.426 динара достигао износ од 60.654 динара. У новембру су, у просеку, за око 1.000 динара више неого у октобру зарадили и запослени у делатности уметност, забава и рекреација, а нешто су биле дебље и коверте оних који раде у осталим услужним делатностима, у просеку, за око 800 динара.

Статистика каже и да су запосленима у делатности услуге смештаја и исхране, у којој је су просечне плате већ дуго на последњем месту, претпоследњег месеца прошле године, и поред раста просечне плате на републичком новоу за 1.266 динара, коверте биле тање него месец дана раније.  Тако су се њихове, ионако, мале зараде још стањиле, и с октобарских 35.160 динара, у новембру је у ковертама било око 400 динара мање, а занимљиво је да се тог месеца исто десило у још неколико делатности. У делатности пољопривреда, шумарство и рибарство просечна плата је с октобарских 48.810 динара склизнула за око 1.000 динара - на 47.971 динара. Мање су зарадили и у грађевинарству - у октобру је просечна плата била 51.791 динар , а у новембру 51.378 динара, слично је било и у делатности саобраћај и складиштење јер се с октобарских 50.506 динара, просечна зарада стањила на 50.251 динара. Незнатно мање него у октобру зарадили су и запослени у пословању некретнинама, а они који раде у административним и помоћним услужним делатностима су у новембру су, у просеку, зарадили око 500 динара мање него у октобру прошле године. 

Д. Млађеновић