Мања рата за стамбени кредит, а трошак за кеш
Цене станова и кућа у сталном су паду. Сви који су без сопственог крова над главом размишљају о томе како да стигну до власништва над што више квадрата уз што мањи трошак.
Они који имају уштеђевину или су новац наследили и готово затворили финансијску конструкцију па им до потребне суме фали још неколико хиљада евра, питају се шта им је боље – да узму стамбени кредит или готовински. У првом случају камата је мања, али су трошкови већи, а другом је обрнуто. То значи да свако, од случаја до случаја, треба да се прерачуна и види шта му се више исплати.
У неким случајевима ће и сама потребна сума будућем дужнику решити проблем. Већина банака одобрава стамбене кредите за суме од 10.000 евра па навише. Зато се клијентима, којима су потребне мање суме, препоручује да се одлуче за готовински кредит – динарски или индексиран у еврима.
Дакле, онима којима је потребно мање од 10.000 евра дилема је решена, али шта да раде клијенти којима је потребно нешто више новца и каква је ту рачуница?
Банке нуде индексиране стамбене кредите по каматама које су пале и испод пет одсто. Рецимо, за зајам од 10.000 евра и камату од 4,29 одсто месечна рата је 62 евра, а клијент банци, после 20 година плаћања, врати 14.900 евра. Међутим тај зајам вуче и друге трошкове јер је потребан депозит или учешће од 30 одсто, а ту је и трошак за осигурање код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита од бар 200 евра.
Следе заложна изјава – 20.160 динара, па 30.240 динара за уговор о купопродаји, потом 40 евра за индивидуално осигурање, 100 евра се плаћа услуга процене вредности некретнине, те 20.000 динара за таксу за упис хипотеке. Уз то, потребно је платити и неколико мањих трошкова – за меницу 50 динара и извештај Кредитног бироа Удружења банка Србије 246 динара. Произлази да је за стамебени кредит додатни трошак 500 евра.
За готовински кредит од 10.000 евра, уз фиксну камату од 6,5 одсто потребан је депозит од 30 одсто. Трошкови обраде кредита су 0,5 процената суме или 50 евра, потребна је и меница од 50 динара и извештај Кредитног бироа од 246 динара. За 120 месеци клијент плаћа рату од 113 евра и врати банци 13.927 евра.
Стагнација уз промене
Подаци Кредитног бироа Удружења банка за март говоре да се у односу на фебруар сума стамбених позајмица није променила јер је износила 391,03 милијарду и ту је и остала. Ипак, унутар те бројке и те како има промена. Поједини кредити су ишчезли из тих података јер су за њих активиране хипотеке, а заменили су их нови, тек узети. Укупна сума кредита узетих у марту је за грађане била 819,83 милијарди динара, што је повећање од 1,5 одсто у односу на фебруар.
Рачуница каже да они који се одлуче на готовински кредит плаћају већу рату, имају краћи рок отплате и мање друге трошкове. Зато је пре коначне одлуке потребно све добро прорачунати. Основно правило је да се изабере рата која одговара могућностима клијента јер је за сваки кредит најбитније да се врати, и то на време.
Д. Вујошевић