Мајски просек: Шнајдери ушију мању плату од нафташа

Од 19 делатности за које се обављују подаци о просечним зарадама, у осам је изражена већа нето плата од републичког нивоа, док је у преосталих 11 мања.

Већу мајску нето плату од републичког просека имали су запослени у рударству – 90.227 динара, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром – 93.886, информисању и комуникацијама – 94.272, као и финансијским делатностима и делатностима осигурања – 102.060. Више од просека зарадили су и запослени у државној управи и обавезном социјалном осигурању – 63.989 динара, образовању – 56.517, те здравственој и социјалној заштити – 55.457.

Мајску нето плату већу од 100.000 динара имали су запослени у девет области: прерађивачкој индустрији – производњи дуванских производа – 101.518 динара, кокса и деривата нафте – 107.670, а основних фармацеутских производа и препарата – 112.618 динара. Иако рекордери по областима у којима је мајска плата прешла 100.000 динара, они који раде у прерађивачкој индустрији укупно су тог месеца имали просечну зараду мању од републичке – 50.714 динара – јер су у оквиру те делатности и запослени у областима у којима је нето просечна плата у мају била најнижа.

Тако су, рецимо, запослени у производњи одевних предмета имали просечну нето плату мању чак и од просека прерађивачке индустрије – 36.091 динара. Готово две хиљаде мање зарадили су запослени у преради дрвета и производа од дрвета – 34.132 динара. Они који раде у производњи коже и предмета од коже имали су просечну зараду од 39.091 динар, а они у области штампања и умножавања аудио и видео записа – 44.313. Истог месеца радници у производњи намештаја просечно су зарадили 40.184 динара, а у осталим прерађивачким делатностима 45.152.

Одмах после прерађивачке индустрије по броју запослених чије су зараде премашиле 100.000 динара је рударство. У тој делатности, од пет области за које постоје подаци, у две су нето плате у мају биле далеко веће од поменуте суме – у експлоатацији сирове нафте и природног гаса 143.815 динара, а у услужним делатностима у рударству 143.644.

Иза мајског нето просека од 50.781 динара запослених у саобраћају и складиштењу крију се и радници који су у мају имали највећу зараду у Србији, а то су они који раде у ваздушном саобраћају са зарадом од 175.610 динара. Они, дакле, имају више од три просечне нето зараде запослених у саобраћају и складиштењу, као и три пута више него што је просек зарада у републици.

Запослени у рачунском програмирању и консултантским делатностима у мају су имали просечну плату од 124.711 динара  и на четвртом су месту по висини нето зараде за тај месец. Њихова зарада је виша од две просечне републичке плате, али је мања од оне запослених у ваздушном саобраћају. Међу онима који су у мају премашили 100.000 динара су и запослени у финансијским услугама – 115.691, те научно истраживање и развој – 108.890.

Просечна нето зарада запослених у јавном сектору у мају је била 61.449 динара, што је 6.069 више од републичког просека. Само су запослени у администрацији на нивоу општина и они у општинским јавним предузећима  зарађивали мање од републичког просека – 52.110 динара, односно 53.161.

Највећу зараду забележили су запослени у јавним државним предузећима – 76.285 динара, у аминистрацији на нивоу покрајине – 69.625 и администрација на ниову државе – 66.883.

Мада подаци показују да су запослени у образовању и здравственој и социјалној заштити у мају зарадили више од републичког просека за тај месец, они заправо једва да су пребацили 55.380 динара. Наиме, запослени у здравству и социјалној заштити заправо су зарадили 77 динара више од републичког просека, а у образовању 1.137 динара више него запослени на нивоу државе.

Као и prеthodnih месеци, у мају су просечно најмање зараде примили запослени у делатности припремања и послужења хране и пића – 31.927 динара, поправци рачунара и предмета за личну употребу – 32.931 и осталим личним услужним делатностима – 32.933.

Љ. Малешевић