Лепо време иде на руку штедишама ЕВО КОЛИКО ЋЕ ДА НАС КОШТА ГРЕЈАЊЕ КАД ЗАГУДИ
Иако се прогнозира да ће до краја октобра и почетка новембра бити толико топло да нам неће бити потребно грејање, чињеница да је 1. новембра најављено повећање струје за 10 посто узнемирује сваког ко размишља о сигурних пар хладних месеци.
Традиционалан начин грејања на дрва и угаљ, последњих деценија све више губи битку са централним грејањем, грејањем на струју, грејањем на гас или пелет, али и све популарнијим начином загревања кућа, па и стмбених зграда где је то могуће, системом грејања топле воде, која се вуче из унутрашњости земље. Ипак, без обзира на то на који ћете се начин грејати, топле собе мораће да вас коштају, а ево и колико.
Цена услуге грејања, када су у питању станови у Београду износи 200 динара по квадратном метру некретнине и идентична је за све стамбене јединице, пише сајт Некретнине. Иста услуга у Новом Саду је нешто повољнија и износи око 98 динара по квадратном метру стана. Грађани Ниша који за грејање користе услуге централног грејања, за један квадратни метар плаћају нешто више од 92 динара, док је у Крагујевцу цена услуга коришћења топлотне енергије око 91 динар по квадрату. Корисници централног грејања у Краљеву за потребе грејања плаћају око 100 динара по квадратном метру, а Врањанци око 108,5 динара, док ће Лесковчани морати да издвоје 90 динара.
На другом крају Србије, у Суботици, просечна цена грејања по квадратном метру износи око 86,8 динара, док је у Зрењанину потребно издвојити око 84.6 динара по квадратном метру стамбеног објекта. Грађани Ужица, који су прикључени на градску топлану, ове зиме ће из новчаника морати да спреме око 119,3 динара по квадратном метру стана или куће, док ће житељи Чачка плаћати варијабилни део, изражен у киловат часовима, у висини од 5,44 динара. Фиксни део по квадратном метру износи 28,5 динара.
Сува дрва одоздо
Најлакше је да калкулишу они који се греју на дрва и угаљ, јер су већ завукли руку у новчаник и набавили огрев. Уз лепо време ићи ће и уштеда, а можда се неки метар остави и за следећу сезону. У сваком случају, у просеку су овај огрев платили од 47.500 до чак 107.000 динара, у зависности од квалитета огрева.
А ”струјаши”?
Они који се греју на термоакумулациону пећ у просеку би платили 81,7 динара за сваки дан грејања, ако је пуне ноћу, а око 113,6 динара дневно, уколико је касније допуњавају током дана.
Ако имате сплит климе, за десеточасовни рад месечно кошта око 4.000 динара за стан од 60 квадрата. Повремена догревања стана увек су скупља од сталног одржавања температуре. Тако двочасновно догревање уз помоћ грејалице, може да вам повећа рачун за струју од 5 до 10 динара по дану.
Многи домови греју се на етажно грејање, с котлом на струју. Овај начин грејања у рангу је оног са климама на сплит систем, јер обезбеђује равномерно загревање просторија, и контролу висине температуре терморегулатором. У просеку, за стан од 60 квадрата у зимској сезони на редован рачун треба додати око 5.000 динара месечно.
Треба рећи да се на струју широм Србије греју многе зграде, не само индивидуалне куће, а цена зависи од изолације.
Велики део Војводине греје се на гас, и ту цена грејања зависи не само од квалитета гаса, већ и од изолације. Тако се у зградама које имају подстанице на гас, али централно грејање, рачун за гас не прелази 7.000 динара за стан од 60 квадрата кад је највећа зима. Њихова предност је и у томе што рачун за гас плаћају само у грејној сезони, а њен почетак и крај одлучују на састанцима с управником зграде.
Ивана Радоичић
