Компликована процедура при куповини аутомобила

Највише се траже возила старија од десет година, чија цена не прелази 2.000 евра. Од модела примат имају „Опелова” и „Фолксвагенова” возила. Нови власници тих путничких аутомобила радо седају у њих и обично се хвале рођацима и пријатељима речима да је ауто као нов.

Ипак, много је формалности које морају да се обаве да би се могло рећи – ауто је мој, а од тренутка куповине па до прве вожње у власничком статусу потроши се и до пет пута више времена и десет пута више новца него купци из Европске уније који су такође купили возила из друге руке. Велики део те административне процедуре могао би се урадити путем рачунара, као и телефона.

Истраживање на ту тему недавно је урадила Национална алијанса за локални економски развој – НАЛЕД. Подаци до којих су дошли говоре да, рецимо, Холанђани и Французи цео поступак преноса власништва и регистрације могу завршити електронски. Грађани наше земље морају, било пешке, било аутомобилом, да прво иду код нотара да овере уговор, затим да пријаве порез, а на наредном шалтеру да га плате. Следећи шалтер који морају да посете је у МУП-у, где се плаћа регистрација и преостале обавезе по том основу.

У Словенији, Холандији и Немачкој уговор може бити усмен и нема потребе да се иде код нотара. У тим земљама могу новац електронским путем да уплате на један рачун, а касније надлежни органи деле новац између себе. 

Шетња од шалтера до шалтера која мора да се обави у Србији, има своју цену. Наиме, код нас се пренос власништва оверава на осам шалтера и у четири институције, попуњава се осам формулара, плаћа на седам места и све то кошта 122 евра. Наравно, цео тај посао може се обавити преко агенција, које за то зарачунавају провизију, што додатно повећава трошак.

– Грађани су веома заинтересовани за е-сервисе – каже председавајући Савезу за е-управу и генерални директор „ОСА рачунарски инжењеринг” Жељко Томић. – У кампањи „Питајте када ћемо се ослободити сувишних папира”, која је реализована уз подршку британског Фонда за добру управу, грађани су гласали за процедуре које би прво требало дигитализовати. Највише гласова добио је предлог за електронско издавање потврде о плаћеном порезу, потом следи електронско плаћање такси институцијама и увођење електронске фактуре. Доста гласова добили су и рефундације ПДВ-а за први стан и промена презимена и пребивалишта.

У Словенији се све ради на једном шалтеру, при истом броју институција, мора се попунити три формулара и обави једно плаћање. Све то се може урадити за један дан и уз трошак од 33 евра. У Немачкој је, као и у бившој републици СФРЈ, исти број шалтера и институција, као и формулара, плаћања и дана, али је трошак мањи – 20 евра.

Иначе, у Србији је prošllе године продато 123.555 половних аутомобила, а куповала су се возила различитих произвођача. Осим оних за које има највише купаца, има и возила која се више не производе. Тако је купљен и један „москвич”, возило које одавно не силази с фабричких трака, па је питање шта је било скупље – возило или пренос власништва.

Д. Вујошевић