Komplikovana procedura pri kupovini automobila

Najviše se traže vozila starija od deset godina, čija cena ne prelazi 2.000 evra. Od modela primat imaju „Opelova” i „Folksvagenova” vozila. Novi vlasnici tih putničkih automobila rado sedaju u njih i obično se hvale rođacima i prijateljima rečima da je auto kao nov.

Ipak, mnogo je formalnosti koje moraju da se obave da bi se moglo reći – auto je moj, a od trenutka kupovine pa do prve vožnje u vlasničkom statusu potroši se i do pet puta više vremena i deset puta više novca nego kupci iz Evropske unije koji su takođe kupili vozila iz druge ruke. Veliki deo te administrativne procedure mogao bi se uraditi putem računara, kao i telefona.

Istraživanje na tu temu nedavno je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED. Podaci do kojih su došli govore da, recimo, Holanđani i Francuzi ceo postupak prenosa vlasništva i registracije mogu završiti elektronski. Građani naše zemlje moraju, bilo peške, bilo automobilom, da prvo idu kod notara da overe ugovor, zatim da prijave porez, a na narednom šalteru da ga plate. Sledeći šalter koji moraju da posete je u MUP-u, gde se plaća registracija i preostale obaveze po tom osnovu.

U Sloveniji, Holandiji i Nemačkoj ugovor može biti usmen i nema potrebe da se ide kod notara. U tim zemljama mogu novac elektronskim putem da uplate na jedan račun, a kasnije nadležni organi dele novac između sebe. 

Šetnja od šaltera do šaltera koja mora da se obavi u Srbiji, ima svoju cenu. Naime, kod nas se prenos vlasništva overava na osam šaltera i u četiri institucije, popunjava se osam formulara, plaća na sedam mesta i sve to košta 122 evra. Naravno, ceo taj posao može se obaviti preko agencija, koje za to zaračunavaju proviziju, što dodatno povećava trošak.

– Građani su veoma zainteresovani za e-servise – kaže predsedavajući Savezu za e-upravu i generalni direktor „OSA računarski inženjering” Željko Tomić. – U kampanji „Pitajte kada ćemo se osloboditi suvišnih papira”, koja je realizovana uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu, građani su glasali za procedure koje bi prvo trebalo digitalizovati. Najviše glasova dobio je predlog za elektronsko izdavanje potvrde o plaćenom porezu, potom sledi elektronsko plaćanje taksi institucijama i uvođenje elektronske fakture. Dosta glasova dobili su i refundacije PDV-a za prvi stan i promena prezimena i prebivališta.

U Sloveniji se sve radi na jednom šalteru, pri istom broju institucija, mora se popuniti tri formulara i obavi jedno plaćanje. Sve to se može uraditi za jedan dan i uz trošak od 33 evra. U Nemačkoj je, kao i u bivšoj republici SFRJ, isti broj šaltera i institucija, kao i formulara, plaćanja i dana, ali je trošak manji – 20 evra.

Inače, u Srbiji je prošlle godine prodato 123.555 polovnih automobila, a kupovala su se vozila različitih proizvođača. Osim onih za koje ima najviše kupaca, ima i vozila koja se više ne proizvode. Tako je kupljen i jedan „moskvič”, vozilo koje odavno ne silazi s fabričkih traka, pa je pitanje šta je bilo skuplje – vozilo ili prenos vlasništva.

D. Vujošević