Камате на штедњу биле скоро на нули, а сада иду до 3,5 одсто

Будући да ускоро почиње недеља штедње, коју многе банке продуже на месец, можда ће одговор бити ближи јер је то период када многе банке нуде боље услове за штедњу. Наиме, пре шест месеци камате на депозитне стопе биле су много ниже и износиле 0,7 процената, а сада је тај проценат од око један па и до 3,50 одсто, у зависности од времена орочења.

Економисти истичу да су до сада банке повећавале камате на кредите, а не на депозите, али да сада почињу да расту и камате на штедне улоге јер је то начин да се изборе за нове клијенте. Они прогнозирају и да ће камате на штедњу расти паралелно с растом камата на кредите јер је прошло време јефтиног новца и да је сада најгоре држати новац у сламарици.

Дакле, после неколико година почео је и раст камата на штедне улоге и то, пре свега, за степенасту штедњу, односно штедњу у којој се камата повећава уколико је рок орочења дужи. У банкама се, махом, нуде орочења од једне па до три године, а најповољнија камата је, наравно, она с најдужим роком. Понуда на тржишту је различита, за исти орочени новац приноси се јако разликују, па је зато најпаметније добро проверити све понуде па се тек онда одлучити.

Финансијски саветник с портала Каматица Душан Узелац каже да је сада веома тешко прогнозирати кретања на финансијском тржишту због ситуације на глобалном нивоу. 

- Неће нестајати валуте преко ноћи и неће бити неких брзих померања, благи губици и благи добици увек су могући, а за то је раст долара најбољи пример - каже Узелац.

По његовим речима, камате на штедњу ће се повећавати, недеља штедње томе ће сигурно помоћи јер ће понуда која је прати одређивати генералну понуду за ову врсту банкарског производа.

- Недеља штедње је специфична јер тада доспева штедња из prеthodnog периода и ослобађа се доста новца који тражи ново место. То банке желе да искористе јер је то прилика да се привуку нови клијенти и повере им свој новац. Зато се тада и нуде повољнији услови, а они који желе да ороче новац, сигурно је да ће знати да изаберу банку која нуди најбоље - указује Узелац.

Он истиче да је сада и време да се уместо о штедњи размишља о инвестирању и да никако не треба очекивати да ће банке икад више имати оне камате које су важиле пре десетак година.

- Немојте давати да други брину о вашим парама, радите то сами. Колико ће неко уложити, када, у шта - то је одлука коју свако индивидално доноси. Потребно је да се отвори инвестициона чакра и да се више размишња на ту тему јер је очигледно да банке никад неће радити више за клијента него за себе - указује Узелац. 

У домаћој валути најисплативије

Подаци показују да људи у Србији штеде јер је од око 4.200 динара месечно по особи, колико је било 2015. године, пет година касније износ био 5.200 динара. Анализа Народне банке Србије за период од 2012. године до данас потврдила је да је штедња у домаћој валути, и на кратак и на дуги рок, била исплативија од оне у еврима.

Већој профитабилности штедње у домаћој валути допринели су макроекономска стабилност, стабилан курс и висок ниво девизних резерви.

Треба рећи и да су неке банке, у борби за клијенте, прошириле своју понуду, па уз штедњу у динарима, еврима и доларима нуде и штедњу у рубљама, за коју су камате боље и принос већи него ако се новац орочи у еврима.

По речима професора Београдске банкарске академије Зорана Грубишића, штедња у трећим валутама је више прича за велике играче који на тај начин желе да заштите вредност својих пласмана тако што диверсификују пласмане, односно расподеле их у доларе, франке, рубље.

- Ипак, мислим да то није нешто што треба да интересује просечног штедишу да ће он тиме знатно умањити ризик, напротив, може да убрза тај додатни валутни ризик - каже Грубишић

Д. Млађеновић