Kamate na štednju bile skoro na nuli, a sada idu do 3,5 odsto

Budući da uskoro počinje nedelja štednje, koju mnoge banke produže na mesec, možda će odgovor biti bliži jer je to period kada mnoge banke nude bolje uslove za štednju. Naime, pre šest meseci kamate na depozitne stope bile su mnogo niže i iznosile 0,7 procenata, a sada je taj procenat od oko jedan pa i do 3,50 odsto, u zavisnosti od vremena oročenja.

Ekonomisti ističu da su do sada banke povećavale kamate na kredite, a ne na depozite, ali da sada počinju da rastu i kamate na štedne uloge jer je to način da se izbore za nove klijente. Oni prognoziraju i da će kamate na štednju rasti paralelno s rastom kamata na kredite jer je prošlo vreme jeftinog novca i da je sada najgore držati novac u slamarici.

Dakle, posle nekoliko godina počeo je i rast kamata na štedne uloge i to, pre svega, za stepenastu štednju, odnosno štednju u kojoj se kamata povećava ukoliko je rok oročenja duži. U bankama se, mahom, nude oročenja od jedne pa do tri godine, a najpovoljnija kamata je, naravno, ona s najdužim rokom. Ponuda na tržištu je različita, za isti oročeni novac prinosi se jako razlikuju, pa je zato najpametnije dobro proveriti sve ponude pa se tek onda odlučiti.

Finansijski savetnik s portala Kamatica Dušan Uzelac kaže da je sada veoma teško prognozirati kretanja na finansijskom tržištu zbog situacije na globalnom nivou. 

- Neće nestajati valute preko noći i neće biti nekih brzih pomeranja, blagi gubici i blagi dobici uvek su mogući, a za to je rast dolara najbolji primer - kaže Uzelac.

Po njegovim rečima, kamate na štednju će se povećavati, nedelja štednje tome će sigurno pomoći jer će ponuda koja je prati određivati generalnu ponudu za ovu vrstu bankarskog proizvoda.

- Nedelja štednje je specifična jer tada dospeva štednja iz prethodnog perioda i oslobađa se dosta novca koji traži novo mesto. To banke žele da iskoriste jer je to prilika da se privuku novi klijenti i povere im svoj novac. Zato se tada i nude povoljniji uslovi, a oni koji žele da oroče novac, sigurno je da će znati da izaberu banku koja nudi najbolje - ukazuje Uzelac.

On ističe da je sada i vreme da se umesto o štednji razmišlja o investiranju i da nikako ne treba očekivati da će banke ikad više imati one kamate koje su važile pre desetak godina.

- Nemojte davati da drugi brinu o vašim parama, radite to sami. Koliko će neko uložiti, kada, u šta - to je odluka koju svako individalno donosi. Potrebno je da se otvori investiciona čakra i da se više razmišnja na tu temu jer je očigledno da banke nikad neće raditi više za klijenta nego za sebe - ukazuje Uzelac. 

U domaćoj valuti najisplativije

Podaci pokazuju da ljudi u Srbiji štede jer je od oko 4.200 dinara mesečno po osobi, koliko je bilo 2015. godine, pet godina kasnije iznos bio 5.200 dinara. Analiza Narodne banke Srbije za period od 2012. godine do danas potvrdila je da je štednja u domaćoj valuti, i na kratak i na dugi rok, bila isplativija od one u evrima.

Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su makroekonomska stabilnost, stabilan kurs i visok nivo deviznih rezervi.

Treba reći i da su neke banke, u borbi za klijente, proširile svoju ponudu, pa uz štednju u dinarima, evrima i dolarima nude i štednju u rubljama, za koju su kamate bolje i prinos veći nego ako se novac oroči u evrima.

Po rečima profesora Beogradske bankarske akademije Zorana Grubišića, štednja u trećim valutama je više priča za velike igrače koji na taj način žele da zaštite vrednost svojih plasmana tako što diversifikuju plasmane, odnosno raspodele ih u dolare, franke, rublje.

- Ipak, mislim da to nije nešto što treba da interesuje prosečnog štedišu da će on time znatno umanjiti rizik, naprotiv, može da ubrza taj dodatni valutni rizik - kaže Grubišić

D. Mlađenović