Грађане камата за кеш кредите кошта пола милијарде евра
НОВИ САД: Када новац недостаје, а преко је потребан, било да се улаже у куповину стана, опремање куће, куповину неопходних ствари за полазак у школу, одлазак на летовање или зимовање... јасно је да су банке место где се иде. Тамо новца има, наравно, под условима које банке прописују, односно новац ће бити скупљи за износ камате која се обрачунава и зависи од врсте кредита који се подиже.
Дакле, износ који се банци мора вратити више је од износа који се од банке позајмљује, а да се на узимање позајмице грађани Србије често одлучују потврђује и то што је на основу извештаја за септембар Удружења банака Србије, на крају тог месеца задужење становништва достигло износ од око 1.410 милијарди динара, што је око 11,75 милијарди евра. То, свакако, није мало јер говори да су позјамице од банака честе и да сваки становник Србије, од најмлађег до најстаријег, дугује више од 1.500 евра. Срећом, тај износ није се знатно повећао у односу на август јер су у односу на тај месец они који су узимали позајмице укупан износ кредита увећали за 0,6 процената.
Да ли је то много или мало - зависи од тачке гледишта посматрача, а по речима Дејана Гавриловића из Удружења потрошача "Ефектива", задужење становништва Србије је на средњем ниову.
- Грађани Србије су, у принципу, а у складу са стандардом у нашој земљи, средње задужени, али све више идемо ка све већем задуживању - каже Гавриловић.
У укупном дугу становништва је, уз главницу, и камата, која се разликује у зависности од врсте кредита. Највише коштају готовинске позајмице, а услови под којима се одобравају наменски кредити су повољнији.
- Тешко је прецизно рећи колика је просечна камата која се обрачунава на стамбене кредите у еврима јер се још увек отплаћују и позајмице узете пре 15 година, али би се могло рећи да је камата на садашње кредите између пет и шест одсто. Када је реч о готовинским кредитима, има их и у динарима и еврима, па се у зависности од тога и камата разликује, али је просек око 10 до 12 одсто - каже Гавриловић.
Да већини грађана Србије недостаје новац како би себи обезбедили нешто више од пуког преживљавања није никаква новост, а доказ је и то што кад пођу у банку најчешће иду како би подигли готовински кредит. Наиме, од укупног дуга становништва највећи удео, готово половину, чине баш готовински кредити јер је чак 47,3 одсто таквих позајмица. Тај проценат у новцу износи око 5,6 милијарди евра. У тој суми на име камате одлази око 560 милиона евра, а укупан дуг по глави становника на име готовинских кредита износи око 800 евра.
Што су рокови отплате краћи, кредит је скупљи
Готовински кредити су увек скупљи од других и то знају и они који се одлучују да новац који им недостаје надоместе подижући ове позајмице.
Наиме, реч је о ненаменском кредиту, односно позајмици коју банка одобрава и даје новац за који не пита и не зна где ће бити потрошен. Готовински кредити имају краћи рок отплате од наменских и, што су рокови отплате краћи, кредити су скупљи.
Након готовинских кредита, следе стамбени и кредити за адаптацију, на које одлази 42,9 процената укупног износа задужења становништва, односно око пет милијарди евра је износ за који су се грађани задужили како би имали сопствени стамбени простор или га адаптирали. Удео камате у овим кредитима је око 250 милиона евра, а укупна сума новца на име стамбених и кредита за адаптацију подељена на све грађане Србији значи да је свако од нас задужен за око 715 евра.
Д. Млађеновић
