Готово четвртина запослених с ниским примањима

Истраживањем су добијени међународно упоредиви подаци о зарадама, према индивидуалним карактеристикама запослених и према карактеристикама пословних субјеката. Дистрибуција зарада, медијана зараде, платни јаз између жена и мушкараца, као и проценат запослених с нискм зарадама, само су неки од значајних показатеља које ово истраживање обезбеђује.

Ово истраживање показало је да је половина запослених 2014.године остварила годишњу зараду мању од просека, а друга половина више од тог износа. Годишњи просек за ту годину био је 823.400 динара, односно 364,4 динара по часу. Највећи део запослених, њих 24,6 одсто, имало је годишњу зараду од 400.00 до 600.000 динара, док је 23,1 одсто зарађивало између 600.000 и 800.000 динара. Годишњу зараду мању од 400.000 динара примало је 13,4 одсто запослених, а већу од 1.400.000 динара 9,9 одсто запослених.

Удео запослених са ниским зарадама у укупном броју запослених износи 22,9 одсто. Другим речима, готово четвртина запослених зарађивала је мање од 206 динара по часу. Подаци показују да постоји позитивна корелација између висине зараде и степена образовања. Наиме, запослени са највишим нивоом образовања зарадили су 2,3 пута више од оних с најнижим образовањем – без школе, с непотпуном или завршеном основном школом, односно 1,8 пута више од запослених са средњим степеном образовања.  Поред образовања, показују резултати истраживања, на висину зараде значајно утичу године старости и године стажа, као и величина пословног објекта у којем запослени раде.

Зараде зависе и од групе занимања, показује пилот истраживање. Наиме, највишу просечну зараду, која је била 79,9 одсто већа од годишњег просека за 2014.годину, примили су руководиоци – директори, функционери и законодавци, затим стручњаци и уметници, а потом инжењери, стручни сарадници и техничари. Запослени из групе једноставних занимања, те они у службним и трговачким занимањима, имали су најнижу просечну зараду, која је за 33 одсто била мања од републичког просека.

Тако су запослени старији од 60 година зарадили 50 процената више од најмлађих запослених – од 15 до 29 година. Сличан реципроцитет важи и код зарада према величини пословног субјекта, па су запослени у великим корпорацијама имали за 47,2 одсто вишу зараду од запослених у предузећима с мањим бројем радника. Када је реч о стажу на радном месту где су запослени тада радили, године стажа утичу на зараду само у првих десет година, па су тако запослени са дужим стажом од 10 до 14 година имали за 36,6 одсто вишу зараду од новозапослених.

Пилот истраживање показало је и да на зараду утиче и облик својине односно да ли је реч о приватно или државној својини. Тако је 2014. године, а слично је и у протекле две, зарада у приватној својини била за око 14 процената мања од просечне зараде запослених у фирмама у државном власништву. С друге стране, просечна зарада запослених у државној својини била је за 7,7 процената већа од укупног просека зарада у тој години.

Пре три године, а на сонову пилот истраживања, просечна зарада мушкараца била је вића од просечне зараде жена, независно од облика својине фирме. У предузећима у приватној својини просечна зарада мушкараца била је за 11,2 одсто већа од просечне зараде жена, док је у државној својини та разлика била 14,7 процената у корист мушкараца.

Љ. Малешевић