Gotovo četvrtina zaposlenih s niskim primanjima

Istraživanjem su dobijeni međunarodno uporedivi podaci o zaradama, prema individualnim karakteristikama zaposlenih i prema karakteristikama poslovnih subjekata. Distribucija zarada, medijana zarade, platni jaz između žena i muškaraca, kao i procenat zaposlenih s niskm zaradama, samo su neki od značajnih pokazatelja koje ovo istraživanje obezbeđuje.

Ovo istraživanje pokazalo je da je polovina zaposlenih 2014.godine ostvarila godišnju zaradu manju od proseka, a druga polovina više od tog iznosa. Godišnji prosek za tu godinu bio je 823.400 dinara, odnosno 364,4 dinara po času. Najveći deo zaposlenih, njih 24,6 odsto, imalo je godišnju zaradu od 400.00 do 600.000 dinara, dok je 23,1 odsto zarađivalo između 600.000 i 800.000 dinara. Godišnju zaradu manju od 400.000 dinara primalo je 13,4 odsto zaposlenih, a veću od 1.400.000 dinara 9,9 odsto zaposlenih.

Udeo zaposlenih sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih iznosi 22,9 odsto. Drugim rečima, gotovo četvrtina zaposlenih zarađivala je manje od 206 dinara po času. Podaci pokazuju da postoji pozitivna korelacija između visine zarade i stepena obrazovanja. Naime, zaposleni sa najvišim nivoom obrazovanja zaradili su 2,3 puta više od onih s najnižim obrazovanjem – bez škole, s nepotpunom ili završenom osnovnom školom, odnosno 1,8 puta više od zaposlenih sa srednjim stepenom obrazovanja.  Pored obrazovanja, pokazuju rezultati istraživanja, na visinu zarade značajno utiču godine starosti i godine staža, kao i veličina poslovnog objekta u kojem zaposleni rade.

Zarade zavise i od grupe zanimanja, pokazuje pilot istraživanje. Naime, najvišu prosečnu zaradu, koja je bila 79,9 odsto veća od godišnjeg proseka za 2014.godinu, primili su rukovodioci – direktori, funkcioneri i zakonodavci, zatim stručnjaci i umetnici, a potom inženjeri, stručni saradnici i tehničari. Zaposleni iz grupe jednostavnih zanimanja, te oni u službnim i trgovačkim zanimanjima, imali su najnižu prosečnu zaradu, koja je za 33 odsto bila manja od republičkog proseka.

Tako su zaposleni stariji od 60 godina zaradili 50 procenata više od najmlađih zaposlenih – od 15 do 29 godina. Sličan reciprocitet važi i kod zarada prema veličini poslovnog subjekta, pa su zaposleni u velikim korporacijama imali za 47,2 odsto višu zaradu od zaposlenih u preduzećima s manjim brojem radnika. Kada je reč o stažu na radnom mestu gde su zaposleni tada radili, godine staža utiču na zaradu samo u prvih deset godina, pa su tako zaposleni sa dužim stažom od 10 do 14 godina imali za 36,6 odsto višu zaradu od novozaposlenih.

Pilot istraživanje pokazalo je i da na zaradu utiče i oblik svojine odnosno da li je reč o privatno ili državnoj svojini. Tako je 2014. godine, a slično je i u protekle dve, zarada u privatnoj svojini bila za oko 14 procenata manja od prosečne zarade zaposlenih u firmama u državnom vlasništvu. S druge strane, prosečna zarada zaposlenih u državnoj svojini bila je za 7,7 procenata veća od ukupnog proseka zarada u toj godini.

Pre tri godine, a na sonovu pilot istraživanja, prosečna zarada muškaraca bila je vića od prosečne zarade žena, nezavisno od oblika svojine firme. U preduzećima u privatnoj svojini prosečna zarada muškaraca bila je za 11,2 odsto veća od prosečne zarade žena, dok je u državnoj svojini ta razlika bila 14,7 procenata u korist muškaraca.

LJ. Malešević