Где је нестала средња класа: Сваки 60. зарађује више од 1.000 евра

За осам сати он и коморати ископали су 152 тоне угље – 253 колица, и тако пребацили норму  215 одсто.

Старији грађани памте новчаницу на којој је био управо рудар Алија Сиротановић, радник-рудар симболичног презимена... У то време, а и две-три деценије касније, Алија и његове колеге сматрали су се средњом класом ондашње Југославије. Јер, средња класа били су скоро сви запослени, јер име је плата била довољна за пристојан живот, одмор, куповину опреме, одеће, обуће, културу, забаву...

По садашњим економским мерилима да би радници били убројани у средњу класу треба да имају месечна примања изнад 1.000 евра, солидан аутомобил, бар један одлазак на зимовање и летовање у току године, савремену технику (телефони, лап-топови, други “смарт уређаји”…)  Уколико би се ови параметри  применили на просечна месечна примања запослених у Србији мало радника би се могло убројити у средњу класу.

Наиме, према последњим подацима Републичког завода за статистику о мајској нето просечној заради запослених у Србији  ту би се могло убројати само четири делатности у којима је зарада већа од 1.000 евра.

Ти “ретки” срећеници су запослени у ваздушном саобраћају, чија је мајска нето плата 175.610, радници у рачунском програмирању и консултантским делатностима – 124.771,  у експлоатацији сирове нафте и природног гаса – 143.815 и услужним делатностима у рударству – 143.644 динара. Већ рудари, који раде исти посао као и Алија Сиротановић, данас не би могли да се сматрају средњом радничком класом, јер им је просечна нето мајска плата 90.700 динара. Иначе, тренутно у Србији на експлоатацији угља ради 13.707 рудара.

Подаци РСЗ показују да је половином ове године било 2.161.533 запослена у Србији, а у ове четири делатности чија је месечна нето плата већа од 1.000 евра ради свега  35.967 радника. Јер, у ваздушном саобраћају је 1.428 , у  експолоатацији сирове нафте и природног гаса  је 2.843, у услужним делатностима у рударству 1.378 и у ИТ сектору – 30.319 радника.  Другим речима, тек сваки шездесети  запослени у Србији према висини месечне нето зараде може се убројити у средњу класу.

Где је данас средња класа у Србији у односу на ону којоја је некада постојала ништа боље не илуструје од медијалне нето зараде коју РСЗ редовно сваки месец објављује. Тако је медијална нето зарада за мај ове године износила 42.319 динара, што значи, како тумачи и сам Републички завод за статистику, да је половина од укупног броја запослених у Србији заправо зарадила до тог износа. Он је више од два пута мањи од параметара за припадност средњој класи.

Ако се уз све то додају и подаци Еуростата  за прошлу годину, који су недавно објављени, да Србија има највеће разлике у примањима првог и последњег квантила становништа односно првих 20 одсто по примањима и последњих 20 одсто, онда је јасније где се загубила средња класа.

Према рачуници синдиката учешће минималне зараде у минималној потрошачкој корпи данас износи 70,19 одсто, док је учешће минималца у просечној потрошачкој корпи свега 36,59 одсто. Значи да чак и радници који су запослени и који месечно раде за минималац не могу да задовоље ни основне животне потребе... Синдикална рачуница је да један од шест радника у Србији живи испод границе сиромаштва, у којем су и они који су незапослени и социјални случајеви.

По оцени Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, да би неко остварио све оно што би га карактерисало као припадника средњег сталежа, мора да има и два и по пута већ примања од онога што се троши на потрошачку корпу.

Средња класа у Србији је полако нестајала од деведесетих година  када је српско друштво почело да се поларизује, па сада већином имамо или оне који имају доста новца, али често не задовољавају образовне стандарде и оне који су у сталном преживљавању. Може се сматрати да се средња класа код нас задржала још у оним занимањима која имају утицај на друштвена  збивања какви су лекари, поједини професори, инжењери , ИТ стручњаци, оценио је Савић.

Оно што може да утеши запослене у Србији јесте да ситуација ни у економски много развијенијим државама није добра и што и је и тамо проценат оних који се убрајају у средњу класу из године у годину мањи. Запосленост , додуше расте , али она данас не значи аутоматски  и прелазак из економски нижи у средњи слој. Такође , и у другим државама постоје велике разлике између најбогатијих и најсиромашнијих и оне се последњих година повећавају уместо да се смањују.

Љубинка Малешевић