Gde je nestala srednja klasa: Svaki 60. zarađuje više od 1.000 evra

Za osam sati on i komorati iskopali su 152 tone uglje – 253 kolica, i tako prebacili normu  215 odsto.

Stariji građani pamte novčanicu na kojoj je bio upravo rudar Alija Sirotanović, radnik-rudar simboličnog prezimena... U to vreme, a i dve-tri decenije kasnije, Alija i njegove kolege smatrali su se srednjom klasom ondašnje Jugoslavije. Jer, srednja klasa bili su skoro svi zaposleni, jer ime je plata bila dovoljna za pristojan život, odmor, kupovinu opreme, odeće, obuće, kulturu, zabavu...

Po sadašnjim ekonomskim merilima da bi radnici bili ubrojani u srednju klasu treba da imaju mesečna primanja iznad 1.000 evra, solidan automobil, bar jedan odlazak na zimovanje i letovanje u toku godine, savremenu tehniku (telefoni, lap-topovi, drugi “smart uređaji”…)  Ukoliko bi se ovi parametri  primenili na prosečna mesečna primanja zaposlenih u Srbiji malo radnika bi se moglo ubrojiti u srednju klasu.

Naime, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku o majskoj neto prosečnoj zaradi zaposlenih u Srbiji  tu bi se moglo ubrojati samo četiri delatnosti u kojima je zarada veća od 1.000 evra.

Ti “retki” srećenici su zaposleni u vazdušnom saobraćaju, čija je majska neto plata 175.610, radnici u računskom programiranju i konsultantskim delatnostima – 124.771,  u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 143.815 i uslužnim delatnostima u rudarstvu – 143.644 dinara. Već rudari, koji rade isti posao kao i Alija Sirotanović, danas ne bi mogli da se smatraju srednjom radničkom klasom, jer im je prosečna neto majska plata 90.700 dinara. Inače, trenutno u Srbiji na eksploataciji uglja radi 13.707 rudara.

Podaci RSZ pokazuju da je polovinom ove godine bilo 2.161.533 zaposlena u Srbiji, a u ove četiri delatnosti čija je mesečna neto plata veća od 1.000 evra radi svega  35.967 radnika. Jer, u vazdušnom saobraćaju je 1.428 , u  ekspoloataciji sirove nafte i prirodnog gasa  je 2.843, u uslužnim delatnostima u rudarstvu 1.378 i u IT sektoru – 30.319 radnika.  Drugim rečima, tek svaki šezdeseti  zaposleni u Srbiji prema visini mesečne neto zarade može se ubrojiti u srednju klasu.

Gde je danas srednja klasa u Srbiji u odnosu na onu kojoja je nekada postojala ništa bolje ne ilustruje od medijalne neto zarade koju RSZ redovno svaki mesec objavljuje. Tako je medijalna neto zarada za maj ove godine iznosila 42.319 dinara, što znači, kako tumači i sam Republički zavod za statistiku, da je polovina od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji zapravo zaradila do tog iznosa. On je više od dva puta manji od parametara za pripadnost srednjoj klasi.

Ako se uz sve to dodaju i podaci Eurostata  za prošlu godinu, koji su nedavno objavljeni, da Srbija ima najveće razlike u primanjima prvog i poslednjeg kvantila stanovništa odnosno prvih 20 odsto po primanjima i poslednjih 20 odsto, onda je jasnije gde se zagubila srednja klasa.

Prema računici sindikata učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi danas iznosi 70,19 odsto, dok je učešće minimalca u prosečnoj potrošačkoj korpi svega 36,59 odsto. Znači da čak i radnici koji su zaposleni i koji mesečno rade za minimalac ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe... Sindikalna računica je da jedan od šest radnika u Srbiji živi ispod granice siromaštva, u kojem su i oni koji su nezaposleni i socijalni slučajevi.

Po oceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, da bi neko ostvario sve ono što bi ga karakterisalo kao pripadnika srednjeg staleža, mora da ima i dva i po puta već primanja od onoga što se troši na potrošačku korpu.

Srednja klasa u Srbiji je polako nestajala od devedesetih godina  kada je srpsko društvo počelo da se polarizuje, pa sada većinom imamo ili one koji imaju dosta novca, ali često ne zadovoljavaju obrazovne standarde i one koji su u stalnom preživljavanju. Može se smatrati da se srednja klasa kod nas zadržala još u onim zanimanjima koja imaju uticaj na društvena  zbivanja kakvi su lekari, pojedini profesori, inženjeri , IT stručnjaci, ocenio je Savić.

Ono što može da uteši zaposlene u Srbiji jeste da situacija ni u ekonomski mnogo razvijenijim državama nije dobra i što i je i tamo procenat onih koji se ubrajaju u srednju klasu iz godine u godinu manji. Zaposlenost , doduše raste , ali ona danas ne znači automatski  i prelazak iz ekonomski niži u srednji sloj. Takođe , i u drugim državama postoje velike razlike između najbogatijih i najsiromašnijih i one se poslednjih godina povećavaju umesto da se smanjuju.

Ljubinka Malešević