ФИСКАЛНИ САВЕТ ПРЕДЛАЖЕ Посланицима три пута веће плате

Исказана просечна  нето зарада од 55.272 динара била је у марту за скоро 6.000 већа од републичке нето зараде , али то никако не значи да су сви запослени у јавном сектору толико зарађивали и да су толико ставили у џеп. Неки су једва”добацили” до половине просечне нето плате у јавном сектору, али зато има оних који су је два – три па и више  пута премашили.

Фискални савет Србије у посебној анализи “Зараде у државном сектору: стање и смернице за реформу” позабавио се управо том огромном разликом у зарадама  појединих делатности у оквиру јавног сектора , како би показао колико је ова област, која је можда и најважнији за сваког ко ради, неуређена, неправична и на крају крајева представља фискални ризик за државу.

Фискални савет тврди да се зараде у државном сектору утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотине коефицијената, што за последицу има различите плате за исти рад и једнаке плате за различите послове. Дошао је до закључка да се плате у државном сектору формирају на чак 23 различите основице, да постоји више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основу плату. Њима су потпуно нарушени односи између зарада у различитим деловима државног сектора и унутар њих, тако да се неретко за иста занимања и рад исплаћују плате које се разликују и до 70 одсто.

По мишљењу ФШ систем плата у јавном сектору треба другачије уредити  и то тако да сви запослени буду укључени у јединствен системски закон о зарадама. На тај начин, сматрају, трајно би се регулисали међусобни односи њихових зарада и постигло да за запослене у свим секторима државе важе и исти и објективни критеријуми за формирање плата. Одговарајући однос између најниже и највише основне зараде запослених у општој држави требало би да износи један према 12.

Како би се теоријски предлог показао кроз конкретан износ плате, Фискални савет Србије урадио је коефицијенте за  сва радна места у државном  сектору , који би од наредне године тако требала да буду плаћена. Према том предлогу ФСС, председници Републике, Скупштине и Владе Србије  и Уставног суда , требало би да имају коефицијене 11-12, што у заради значи да месечно примају између 275.000 и 300.000 динара. То, конкретно, значи да би председник Србије који сада има зараду од 125.000 динара   од наредне године требало да месечно прима два и по пута више. Или, да председници Владе и Скупштине Србије чија је плата сада 100.000  имају повећање од скоро три пута.

Плате министара, посланика, судија Уставног суда , Републичког  јавног  тужиоца , Заштитника грађана и председника Државне ревизорске институције требало би да имају кооефицијент 10-11 што значи да им се месечна плата креће од 250.000 до 275.000 динара.  Тако би министар, чија је према подацима ФШ сада плата 85.000 динара добио повећање за чак три пута, колико би добили и посланици. Републичком јавном тужиоцу плата би се сада садашњих 190.000 повећала за мање од 100.000 , али би се зато зарада заштитника грађана која сада износи 360.000 месечно смањила за скоро 100.000 динара.

По предлогу ФСС већу плату од садашње, применом коефицијента 8-10 добили би директори Пореске управе, Управе царина, судије Врховног касационог суда и генерални секретар Скупштине Србије. За њих би се месечна зарада кретала између 200.000 и 250.000 динара. Државним секретарима плата би применом коефицијента 6,5-8,5 била повећана са садашњих 70.000 на 160.000-210 динара, док би, рецимо директорима државних агенција она или остала иста као сада – 180.000 или би морала да буде смањена за неколико хиљада.

Предлог Фискалног савета Србије значи и знатно веће плате у просвети и здравству, за које они иначе сматрају да су неоправдано мале у односу на друге делове јавног сектора. Тако би наставник у високошколском образовању , према ФШ, треало да има месечну плату од 75.000 до 100.000 уместо садашег распона који се креће од 65.000 до 80.000 динара. Наставник у средњем образовању требало би да има плату од 45.000 до 55.000 месечно, а сада се она креће између 40.000 и 50.000 динара. Исту плату требало би да имају и наставници у основном образовању, док би плата учитеља уместо садашњих 40.000 требала да се креће између 40.000 и 50.000 динара. Зараде доктора специјалиста и субспецијалиста имала би уместо садашњег распона од 65.000 до 80.000 повећање на месечни износ од 90.000 до 110.000 динара. Медицинским сестрама би према овој рачуници плата незнатно порасла : уместо садашњег распона од 40.000 до 45.000 , требало би да буде између 40.000 и 47.500 динара. За техничко особље у здравству предлаже се распон месечне зараде од 28.000 до 38.000 , а не као сада од 25.000 до 40.000 динара.

Креатори економске политике у Србији нису до сада много коментарисали сугестије Фискалног савета Србије да се од наредне године направе другачији коефицијенти за сва радна места у државном сектору. Оглашавали су се само поједини економисти који су се махом сложили у оцени да се много штошта мора мењати и да јавни сектор мора бити “сведен” у реалну меру. Почетком наредне године, знаће се даља судбина овог предлога Фискалног савета Србије у којем сматрају да би његово усвајање увело реда у прилично хаотичан обрачун зарада у јавном сектору.

Љубинка Малешевић