ЕВО КАДА ЗАСТАРЕВА ПОРЕСКИ ДУГ Пореска може да тражи наплату пореза са каматом пет година у назад у ОВОМ случају
Опомена за пореска дуговања се обично добија када порески обвезник не плати своје пореске обавезе у року предвиђеном законом или у складу са решењем о пореском дугу.
Пореска управа шаље опомену након истека рока за плаћање пореза, а пре него што предузме даље принудне мере наплате, као што су блокада рачуна или извршење на имовини.
Када је пореска обавеза доспела, постоји одређени рок у којем се порез мора платити. Овај рок зависи од врсте пореза, али је обично јасно дефинисан у пореском решењу или законским прописима.
Рок за плаћање након опомене може бити различит, али обично износи пет до 15 дана од дана пријема опомене. Ако порески обвезник не плати дуг у предвиђеном року, сматра се да има заостала пореска дуговања.
Као што порезници могу у року од пет година да утврђују порез, тако имају исти рок и за наплату доспелог пореза. Уколико не наплати порез у року од пет година од настале обавезе, нити у том року пошаље опомену грађанину или учини било коју радњу у циљу наплате пореза, истеком рока се губи право на наплату.
Застарелост пореског дуга почиње да тече од 1. јануара наредне године од године у којој је та пореска обавеза настала и Пореска управа може да тражи наплату пореза са припадајућом каматом пет година уназад.
Апсолутна застарелост пореског дуга представља ситуацију када Пореска управа нема права да тражи наплату доспелих фискалних давања, што се у пракси, према речима порезника, заиста ретко догађа.
Уколико Пореска управа предузме било какву радњу, односно ако пошаље опомену за порески дуг и слично, тада се застарелост прекида и поново почиње да тече по истим правилима, односно поново се примењује рок застарелости од пет година.
Ако Пореска управа ипак по наступању застарелости донесе решење о утврђивању пореза, грађанин треба да поднесе жалбу у којој ће тражити да се то решење поништи, јер је донето након истека рока застарелости.
Када је реч о физичким лицима који врше пословање, односно предузетницима на њих се примењује Закон о облигационим односима, који застарелост тумачи као престанак права захтевања испуњења обавезе.
Застарелост почиње када протекне законом одређено време у коме је поверилац могао потраживати испуњење обавезе, а почиње да тече од првог наредног дана у односу на дан када је обавеза требало да буде испуњена. Рок застарелости за међусобна потраживања правних лица је три године, међутим како је предузетник физичко лице, тада се примењује општи рок застарелости од десет година који се примењује на физичка лица.
Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично одложити плаћање дугованог пореза под условом да његово плаћање за обвезника представља непримерено велико оптерећење или наноси битну економску штету.
Одлагање плаћања дугованог пореза врши се потписивањем споразума између Пореске управе и пореског обвезника, односно доношењем решења од стране Пореске управе.
Да би обвезник могао да оствари наведено право неопходно је да поднесе захтев надлежној организационој јединици Пореске управе, с тим што уз захтев подноси и средство обезбеђења наплате, које не може бити мање од висине дугованог пореза чије се одлагање плаћања тражи.
Средства обезбеђења наплате могу бити хипотека на непокретност, јемство другог лица које је власник имовине, залога на покретним стварима пореског обвезника, неопозива банкарска гаранција.
Пореском обвезнику коме је у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији одложено плаћање дугованог пореза, а који редовно измирује рате доспелих обавеза и текуће обавезе, у случају да пре истека рока исплати дуговани порез отписује се 50 одсто камате која се односи на одложени дуг.
Право на отпис 50 процената камате не остварује се за одлагање плаћања дугованог пореза када је обавеза утврђена решењем у поступку пореске контроле.
Kurir.rs/Biznis.rs./Пренела С. Ч.