Дужници се узалуд надају, али дуг за порез не застарева 

Порески дуг предузетника и фирми у Србији од увођења портала е-порези 2014. године не може апослутно да застари, будући да је прелазак са “паприних” на електронске обрасце пореских пријава омогућио много бољу наплату, сматра порески саветник Милан Трбојевић.

Овај дуг по закону застарева за пет година, односно апсолутна застарелост наступа после 10 година, али уколико порезници у међувремену не пошаљу опомену дужнику, каже Трбојевић.

Међутим, како је протекле четири године пракса да порезници редовно шаљу упозорења, нови рок за плаћање пореза се тиме аутоматски продужава и на тај начин се, уствари, рок за плаћање пореза продужава – “заувек”.

Трбојевић, појашњава да треба правити разлику између дуговања насталих пре 2014. и после те године.

Постоји могућност да порески дуг застари али само ако је реч о обавезама насталим пре 2014. године.

Кључна година када застаревање престаје да буде пракса је 2014. када је Пореска управа за предузетнике и фирме увела портал е-порези преко кога сада иду сви порези који се плаћају, каже Трбојевић.

У случају неплаћања пореза, Пореска управа сада, оцењује он, брже реагује и шаље опомене, а може да покрене и прекршајни поступак. 

Од 2014. године максималан период за слање опомене је месец дана од доспећа обавезе за плаћање пореза.

Према Трбојевићевом мишљењу, готово је немогуће да наступи апсолутна застарелост пореског дуга, осим ако није могуће наплатити порез јер нема одакле, чак ни у случају принудне наплате. 

Иначе, Пореска управа на свом сајту објављује списак највећих дужника, а последњи је објављен крајем децембра прошле године.

Трбојевић каже да није познато из ког тачно периода су ти дугови, јер се објављује само укупан дуг. 

Дугови могу бити из различитих периода. Да ли је тај порески дуг од пре пет година или је дуг од пре годину дана, то не знамо, каже Трбојевић. 

На списку највећих дужника Пореске управе су правна лица с пореским дугом већим од 20 милиона динара и предузетници с дугом који премашује пет милиона динара. 

Највећи дуг на списку неплатиша Пореске управе, на дан 31. децембра прошле године, има једно предузеће које држави дугује више од две милијарде динара, док је највећи дужник међу предузетницима дошао до цифре од 133,3 милијарде динара. 

У Пореској управи кажу да се застарелост права на наплату дуга прекида и потом изнова почиње да тече “после сваке радње коју Пореска управа предузме против дужника у циљу наплате дуга”, као што је, на пример, опомена. 

После прекида, застарелост почиње изнова да тече, а време које је протекло пре прекида се не рачуна у рок за застарелост, појашњавају у Пореској управи.

На питање колико има пореских дуговања старијих од пет година и колики је укупан износ тих дуговања, порезници наводе да се по закону сваки документ или информација о пореском обвезнику чува као тајни податак. 

То се, додају, односи и на износе дуговања пореских обвезника.

Иначе, Пореска полиција је у прва четири месеца пронашла 4,1 милијарду динара утајеног пореза, а 77 одсто тог новца се односи на избегавање плаћања пореза и доприноса на зараде запослених и неплаћање ПДВ-а.

Пракса показује да постоје они који годинама успешно избегавају да плате порез из prеthodnih година, али да дугују и фирме које су пропале, а њихова  имовина распродата или је предмет годинама у судским фијокама.

С друге стране, значајан је број предузећа која раде под теретом дуга за порезе и којима је омогућено да свој дуг плаћају на рате, јер, уколико би им порезници “скинули новац с рачуна”, угрозило би се њихово пословање као и радна места у тим фирмама.