Низак водостај паркирао речне крузере у Бечу
Водостај Дунава, Саве и Тисе у Србији је нешто нижи, али нема никакавих проблема нити обуставе пловидбе, кажу у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Такође, најављују да ће у првој половини септембра почети радови на отклањању шест критичних тачака на нашем току Дунава, што ће бити завршено до краја 2020.
– Након тога ће читав сектор Дунава у Србији испуњавати најстроже међународне стандарде, што значи да нећемо имати обуставе пловидбе ни у условимо изузетно ниског водостаја – рекао је Танјугу помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић.
Шест критичних тачака за пловибу између Беогада и Бачке Паланке су Футог, Сусек, Аранкина ада, Бешка, Чортановци и Прелив.
– Пловидба на српском делу Дунава, Саве и Тисе одвија се по нормалним условима, немамо никакву обуставу пловидбе нити имамо најаву обуставе. Водостај јесте нешто нижи, што је нормално у овом периоду године, али не толико да захтева обуставу. Још смо изнад границе на којој шаљемо упозорење – казао је Ковачевић.
Коментаришући то што је низак водостај на рекама у Европи изазвао проблеме у речном саобраћају, због чега су крузери „паркирани” у Бечу чекајући његов раст, Ковачевић каже да се у Аустрији, Мађарској и Немачкој суочавају с нешто нижим водостајем на Дунаву, али ни тамо није дошло до званичне обуставе пловидбе. По његовим речима, тамошње власти су само захтевале већи ниво пажње током пловидбе, па путнички крузери обустављају пловидбу док не буде све потпуно по предвиђеним стандардима. Ковачевић додаје да се превоз терета у Европи обавља несметано.
Код Футога најкритичније
Када је реч о пројекту за отклањање шест критичних тачака, Ковачевић каже да су изабрани извођач радова и надзор и да се тренутно завршава административни део за почетак пројекта.
– Почећемо од критичног сектора Футог, који је и најкритичјнији за пловидбу на читавом сектору Дунава, а радови ће трајати две године. Имамо укупно шест сектора – на три ћемо градити хидротехничке објекте, а на преостала три радићемо само багеровање, то јест уклањање вишка речног наноса – навео је он.
Колико је речни саобраћај значајан, показују и званични подаци. Агенција за управљање лукама прошле године забележила је 10,5 милиона тона претовареног терета на рекама у Србији, што је највећа количина забележена до сада. Упркос неповољним временским приликама и обустави пловидбе које су пратили сезону, претовар робе прошле године био је 16 одсто већи. По подацима Агенције, путнички саобраћај прошле године показао је тренд раста. Забележено је 996 пристајања крузера и више од 130.000 искрцаних путника на путничким пристаништвима у Србији. Највише пристајања евидентирано је у Београду – 539, Новом Саду – 333 и Доњем Милановцу – 112. Пратећи показатеље у области крузинга, Агенција очекује ове године више од 1.050 пристајања.
Д. У.