Нема веће зараде и растерећења без смањења доприноса
Министар финансија у Влади Србије Синиша Мали најавио је пореске олакшице које су у припреми, а које ће стимулисати запошљавање и растеретити привреднике и повећати им ликвидност, попут убрзаног повраћаја ПДВ-а и смањења пореза или доприноса на зараде.
Нова правила примењивала би се од првог дана наредне године.
– Тренутно разматрамо колико и шта можемо урадити по питању пореских олакшица, па ћемо о том плану разговарати с ММФ-ом у септембру – рекао је Мали.
Економисти, а и привредници, сложни су у оцени да је пореска стопа на зараде једна од најнижих у Европи и да износи десет процената, али да оно што оптерећује плату од бруто до нето износа који радник добије у коверти заправо јесу високи доприноси на зараде. Професор Економског факултета Милојко Арсић слаже се да је пореска стопа на плате једна од најнижих у Европи и сматра да, уколико Влада заиста жели да смањи фискално оптерећење рада, то би требало да уради преко смањења доприноса.
– Због неопорезованог дела зарада, код пореза постоји одређена прогресивност – објаснио је Арсић. – Људи с већим зарадама плаћају порез по нешто већој пореској стопи. Евентуално смањење пореске стопе донело би већу корист људима с већим зарадама.
Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије изјавио је за наш лист да је намера да се смање намети на зараде вест коју послодавци чекају већ годинама па је све што иде у том смеру добро, али би могло бити и боље. Наиме, и он се слаже да није проблем у порезу на зараде, већ би се морало ићи и на умањење доприноса, подсећајући на то да послодавци инсистирају на смањењу и једног и другог. Наводи да тренутно порез и доприноси на зараду износе око 64 одсто, што је велико оптерећење за газде, али и за раднике.
Најава смањења пореза и доприноса на зараде код радника намеће питање да ли ће то значити повећање плата или ће и та уштеда, која ће се и те како осетити у buyеtu, завршити код газда. Атанацковић верује да би смањење пореза и доприноса могло довести до већих плата, али ни он није сигуран у то да ће то бити баш тако, док професор Арсић сматра да би део уштеђеног новца могао послужити за веће плате, али други део за повећање инвестиција.
Примера ради: уколико радник има уговор о раду по којем је његова бруто зарада 50.000 динара месечно, на име нето зараде на крају месеца биће му исплаћено 36.550 динара. Рачуница показује ово: од 50.000 одузима се 15.000 динара на име пореске олакшице, односно неопорезивог дела. Остаје 35.000 динара на који се обрачунава порез од десет одсто, што је 3.500 динара. То плаћа радник из своје бруто зараде. Дакле, порез на зараду радника који месечно бруто зарађује 50.000 је 3.500 динара. Осим тога, радник на својих уговорених 50.000 динара бруто зараде плаћа 14 одсто на име доприноса за ПИО, што је 7.000 динара, затим 5,15 одсто на име здравственог осигурања, што је 2.575 динара и 0,75 одсто на име осигурања од незапослености, што је 375 динара. Свеукупно на име доприноса радник из бруто зараде од 50.000 месечно издвоји 9.950 динара. Када се тих 9.950 динара сабере с 3.500 динара које плаћа на име пореза на зараде, дође се до његове нето зараде, која на крају износи 36.550 динара.
Већи неопорезиви део
Фискални савет је својевремено направио анализу по којој би држава, уколико би одвојила 15 милијарди динара, могла смањити износе пореза и доприноса у односу на нето плату са 64 одсто на 62. Уколико би издвојила, рецимо, 25 милијарди за подршку привреди, на тај начин намет на нето плату могао би се смањити на 60,5 одсто.
Не треба заборавити да је држава од почетка године повећала неопорезиви део зарада с 11.790 динара на 15.000, али да је бољитак, односно више пара, добило само око 350.000 радника у Србији који примају минималну зараду. Израчунато је да ће само та мера, односно смањење захвтања од привреде, газдама за годину дана донети уштеду од 11,6 милијарди динара.
Но, то што је с радником уговорена бруто зарада од 50.000 динара месечно не значи да послодавац на све то нема додатне трошкове. Јер, он на име доприноса за ПИО плаћа 12 одсто, два одсто мање него радник, што износи 6.000 динара. На име доприноса за здравствено осигурање плаћа 5,15 одсто, односно 2.575 динара и на име доприноса за незапосленост још 0,75 одсто, што је 375 динара. Свеукупно, газде за бруто зараду радника од 50.000 динара плаћају 8.950 динара, па их тако зарада запосленог кошта 58.950 динара.
Љ. Малешевић