Nema veće zarade i rasterećenja bez smanjenja doprinosa

Nova pravila primenjivala bi se od prvog dana naredne godine.

– Trenutno razmatramo koliko i šta možemo uraditi po pitanju poreskih olakšica, pa ćemo o tom planu razgovarati s MMF-om u septembru – rekao je Mali.

Ekonomisti, a i privrednici, složni su u oceni da je poreska stopa na zarade jedna od najnižih u Evropi i da iznosi deset procenata, ali da ono što opterećuje platu od bruto do neto iznosa koji radnik dobije u koverti zapravo jesu visoki doprinosi na zarade. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić slaže se da je poreska stopa na plate jedna od najnižih u Evropi i smatra da, ukoliko Vlada zaista želi da smanji fiskalno opterećenje rada, to bi trebalo da uradi preko smanjenja doprinosa.

– Zbog neoporezovanog dela zarada, kod poreza postoji određena progresivnost – objasnio je Arsić. – Ljudi s većim zaradama plaćaju porez po nešto većoj poreskoj stopi. Eventualno smanjenje poreske stope donelo bi veću korist ljudima s većim zaradama.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije izjavio je za naš list da je namera da se smanje nameti na zarade vest koju poslodavci čekaju već godinama pa je sve što ide u tom smeru dobro, ali bi moglo biti i bolje. Naime, i on se slaže da nije problem u porezu na zarade, već bi se moralo ići i na umanjenje doprinosa, podsećajući na to da poslodavci insistiraju na smanjenju i jednog i drugog. Navodi da trenutno porez i doprinosi na zaradu iznose oko 64 odsto, što je veliko opterećenje za gazde, ali i za radnike.

Najava smanjenja poreza i doprinosa na zarade kod radnika nameće pitanje da li će to značiti povećanje plata ili će i ta ušteda, koja će se i te kako osetiti u buyetu, završiti kod gazda. Atanacković veruje da bi smanjenje poreza i doprinosa moglo dovesti do većih plata, ali ni on nije siguran u to da će to biti baš tako, dok profesor Arsić smatra da bi deo ušteđenog novca mogao poslužiti za veće plate, ali drugi deo za povećanje investicija.

Primera radi: ukoliko radnik ima ugovor o radu po kojem je njegova bruto zarada 50.000 dinara mesečno, na ime neto zarade na kraju meseca biće mu isplaćeno 36.550 dinara. Računica pokazuje ovo: od 50.000 oduzima se 15.000 dinara na ime poreske olakšice, odnosno neoporezivog dela. Ostaje 35.000 dinara na koji se obračunava porez od deset odsto, što je 3.500 dinara. To plaća radnik iz svoje bruto zarade. Dakle, porez na zaradu radnika koji mesečno bruto zarađuje 50.000 je 3.500 dinara. Osim toga, radnik na svojih ugovorenih 50.000 dinara bruto zarade plaća 14 odsto na ime doprinosa za PIO, što je 7.000 dinara, zatim 5,15 odsto na ime zdravstvenog osiguranja, što je 2.575 dinara i 0,75 odsto na ime osiguranja od nezaposlenosti, što je 375 dinara. Sveukupno na ime doprinosa radnik iz bruto zarade od 50.000 mesečno izdvoji 9.950 dinara. Kada se tih 9.950 dinara sabere s 3.500 dinara koje plaća na ime poreza na zarade, dođe se do njegove neto zarade, koja na kraju iznosi 36.550 dinara.

Veći neoporezivi deo

Fiskalni savet je svojevremeno napravio analizu po kojoj bi država, ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara, mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 odsto na 62. Ukoliko bi izdvojila, recimo, 25 milijardi za podršku privredi, na taj način namet na neto platu mogao bi se smanjiti na 60,5 odsto.

Ne treba zaboraviti da je država od početka godine povećala neoporezivi deo zarada s 11.790 dinara na 15.000, ali da je boljitak, odnosno više para, dobilo samo oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu. Izračunato je da će samo ta mera, odnosno smanjenje zahvtanja od privrede, gazdama za godinu dana doneti uštedu od 11,6 milijardi dinara.

No, to što je s radnikom ugovorena bruto zarada od 50.000 dinara mesečno ne znači da poslodavac na sve to nema dodatne troškove. Jer, on na ime doprinosa za PIO plaća 12 odsto, dva odsto manje nego radnik, što iznosi 6.000 dinara. Na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje plaća 5,15 odsto, odnosno 2.575 dinara i na ime doprinosa za nezaposlenost još 0,75 odsto, što je 375 dinara. Sveukupno, gazde za bruto zaradu radnika od 50.000 dinara plaćaju 8.950 dinara, pa ih tako zarada  zaposlenog košta 58.950 dinara.

LJ. Malešević