НБС: Србија била припремљена на шокове, мере донеле резултате

 

Она је рекла да је током осам година спроведена комплетна економска трансформацију земље, што се види кроз ниску и стабилну инфлацију, релативно стабилан курс динара, успешну фискалну консолидацију, отварање фабрика, снажан раст запослености и извоза.

 

Подсетила је да су стопе раста биле више од четири посто у 2018. и 2019. години уз уз снажан допринос инвестиција - домаћих и страних.

 

"Да не заборавим и јак финансијски сектор који смо током осам година ојацали тако да може да буде права и пуна подршка реалном сектору, јер само заједно, могу да трају. Један без другог не могу", рекла је Табаковић.

 

Истакла је да се током пандемија Србија издвојила и обимним и правовременим пакетом мера подршке.

 

„Због свега што смо урадили на плану јацања наше економије, били смо у могућности да донесемо обиман и свеобухватан пакет економских мера вредан близу 13 одсто БДП, и донели смо га у најкраћем року. Обимност и правовременост мера били су кљуцни да се спречи пад пословног и потрошачког поверења, циме је спречено преливање негативних ефеката пандемије на тржиште рада и производне капацитете", рекла је она.

 

Додала је да је НБС током кризе била и ‘прво уточиште’ јер је кроз бројне мере које смо доношене готово сваког месеца подржавала грађане, привреду и државу да лакше у финансијском смислу преброде кризу.

 

"Тиме смо очували потребну ликвидност свих сектора, добар приступ финансијским изворима средстава као и још повољније финансијске услове“, оценила је гувернер НБС.

 

Табаковић је оценила да је Србија у многим областима економије већ достигла или прешла преткризни ниво, и навела да је реч о индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених.

 

"Просечна нето зарада је на нивоу целе 2020. године повећана за 9,4 одсто. Укупна формална запосленост је у фебруару ове године већа за 59 хиљада људи у односу на фебруар прошле године, при чему је раст воден растом запослености у приватном сектору за 58 хиљада људи", истакла је она.

 

Навела је да је разлог и дивесификација индустријске производње, тиме и извоза што је у Србији рађено систематски.

 

"Управо то нам је помогло да током пандемије мањи део наше индустрије буде погођен, и да задржимо нашу присутност и на другим тржиштима", оценила је она.

 

Табаковић је навела да је Србија и током ‘пандемијске’ године имали раст извоза у земље ван ЕЗ, попут земаља централне Европе, Кине, САД.

 

"Најбољи пример је аутоиндустрија, где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе - од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора. По том основу извоз ауто компоненти смо од 2012. године повећали четири пута – са око 500 милиона евра на две милијарде евра", рекла је она.

 

Како је истакла, у Србији су током пандемије наставили да се реализују инфраструктурни пројекти а учешће капиталних инвестиција државе у БДП је прошле године повећано на 5,4 одсто, са 4,9 одсто из 2019. године.

 

„То је, иначе, препорука која се даје замљама у нормалним условима - повећавајте капиталне инвестиције. У Србији смо тако радили и током пандемије, а наставиће се и ове године са растом њиховог учешћа на више од шест одсто БДП", рекла је Табаковић.

 

Оценила је да се у Србији наставило са одговорним понашање јер је уз обезбеђен огроман пакет мера, сачувано учешће јавног дуга у БДП на нивоу који не прелази 60 одсто БДП.

 

Табаковић је рекла да су девизне резерве не само сачуване већ су и додатно оснажене у кризној 2020. години, и то за 113,2 милиона евра, а њихов раст настављен је и у овој години за 783,9 милиона евра тако да су на крају марта достигле 14,3 милијарде евра.

 

„То значи да смо наставили да се понашамо одговорно, јер знамо да треба живети и када пандемија прође", оценила је она.

 

Додала је да је у сектору информационо комуникационих технологија (ИКТ) остварен раст извоза и у 2020. години.

 

"Али он није једини. Извоз пољопривреде који је од 2012. скоро дуплиран – са око 750 милиона евра на скоро 1,3 милијарди евра у 2020. години. Пољопривреда је управо она компонента која је направила ону неопходну разлику и помогла расту БДП-а", рекла је она.

 

Казала је да је у годинама пре пандемије домаћи туризам убрзано развијан, између осталог, и кроз програм ваучера.

 

"Током летњих месеци прошле године управо је домаћи туризам надоместио велики део изостанка страних туриста, а ми смо уживали у лепотама наше земље", истакла је Табаковић.

 

Како је навела, све су то разлози зашто је Србија и у групи земаља којима је кредитни рејтинг током пандемије или задржан или повећан, што је заиста реткост.