Започели смо трећу фазу трансформације - нови извори раста

Брнабић је подсетила да је на прошлогодишњем КБФ рекла да је предложила да нова влада започне трећу фазу трансформације, у којој наша привреда даљи раст треба да базира на новим технологијама за одрживи развој.



И то, пре свега, на енергетској транзицији и зеленој економији, као и на дигитализацији здравства и биомедицинској технологији, навела је Бранабић.



"Дубоко верујем да су прилике пред нама чак вишеструко веће и значајније од оних које смо до сада имали, те 2017. године, када смо улазили у дигтализацији, и да ће зелена и биотехнолошка трансформација по свом обиму бити много већа од дигиталне трансформације коју управо сведочимо", рекла је премијерка.



Каже да је од октобра, када је добила нови мандат за вођење владе, држава кренула у трећи талас трансформације и да је већ доста урађено на законодавном оквиру, а пре свега за даље промене у енергетској транзицији.



Брнабић је честитала Савезу економиста на успешној организаицији Копаоник бизнис форума, који је ове године одржан у хибридном формату са централном темом "Свет после ковида-19, нови извори раста у промењеним условима пословања".



Брнабић је рекла да су два догађаја од пре два дана показала да је владе испунила обећање дато 2017. године - да ће бити започета транзиција наше економије и друштва у економију и друштво засновано на иновацијама и знању, што ће нам омогућити динамичан раст и бољи квалитет живота у реално кратком року.



Навела је да је пре два дана слованчко Дело објавило зашто се њихова НЛБ банка, која је преузела Комерцијалну банку, одлучила да свој развојни центар отвори у Београду, а не у Словенији, па је написано да је Београд у последњих неколико година постао технолошки центар у који долазе стручњаци из ИТ-а из држава некадашње Југославије.



"Други догађај, истог дана сам у Новом Саду положила камен темељац за зграду Биосенс института који је својим знањем и залагањем успео да постане европски центар изврсности у дигиталној пољопривреди и то једини такав европски центар ван граница ЕУ - у Србији у Новом Саду", нагласила је она.



Каже да је дигитализација био цетрални приоритет prеthodnе владе из 2017. године, који је дочекан са скепсом.



"То је деловало као научна фантастика, али успели смо", рекла је она и додала да је српска економија више није заснована на радно интензивним инвестицијама већ на истраживањима и развоју знања и рекативности.



"То сам тада назвала другом фазом трансформације наше привреде, након тешких реформи које је спровео Александар Вучић. Данас се више не говори да је Србија земља јефтине радне снаге и мотача каблова... Данас се са Србијом сарађује због наше инжењерске изврсности и знања наших људи. Дело пише да је Србија имала јасну визију и стратегију шта су њене стратешке гране и како их подржати", рекла је она.



Брнабић наводи да је дигитализација заживела и да је наша привреда постала конкурентнија, а грађанима олакшан живот.



Беспрекорно је организован процес вакцинације, додала је премијерка.



Истакла је да је Србија имала један од најмањих падова БДП-а у Европи, као и да раст у првом кврталу и резултати у априлу обећавају да ће бити превазиђен циљ да раст БДП-а ове године буде шест одсто.



Она каже да очекује у другом кварталу ове године боље резултате од очекиваних, а пре свега захваљујући расту грађевинске индустрије и улагања у инфраструктуру.



Навела је да се тренутно изводе радови за на изградњи аутопутева и брзих саобраћајница на више од 330 километара, каои да ће ове године почети радови на изградњи прве деонице аутопута Ниш - Мердаре и аутопута Београд - Зрењанин - Нови Сад. Завршава се брза пруга БГ-НС и започиње деонице брзе пруге од Новог Сада до Келебије.



"Ове инвестиције су вредне око четири милијарде евра у инфраструктуру која је тренутно у изградњи, а до краја године планирамо почетак радова на пројектима укупне вредности још две милијарде евра", навела је Брнабић.



Нагласила је да је ИКТ сектор имао раст извоза у марту за чак 25 одсто, по чему је достигнут преткризни ниво.



Истиче да је садашња влада од октобра ушла у трећи талас трансформације.



Брнабић подсећа да је држава у области енергетске зелене транзиције урадила много на успостављању правног оквира за даље промене усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије, Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о изменама и допуна закона о енергетици.



Уз то, наглашва, да је у марту ове године донет и Закон о климатским променама, што је, истиче, први системски закон којим се успоставља основ за ограничење емисија гасова са ефектом стакелне баште.



Брнабић додаје и да је током 2020. године Србија припремила и мапу пута за циркуларну економију у Србији.



Уз све то, Брнабић истиче да Србија има и конкренте пројекте у области заштите животне средине, као што су изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за третирање депонија, замена енергената у топланама, чишцње дивљих депонија…



Друга кључна област те трансформације је, каже Брнабић, јесте спој биотехнологије и технологије која ће, истиче, бити кључна за даљи привредни раст.



Њихови резултати су већ данас, додаје, видљиви – производња РНК вакцина против короне, нови лекови за лечење карцинома, инжињерство ткива…



Светски економски форум, истиче она, предвиђа да ће се од ове године укупна колилчина медицинског знања дуплирати на свака 73 дана, што је, каже, огроман потенцијал и за нашу земљу, која се већ за та нова знања припрема.



Због тога ће, најављује, током ове и следеће године груписати најбоље капацитете у “Биофор” кампус, који ће обухватити области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике, биодиверзитета.



Каже да слични кампуси у Лондону, Лозани, Сингапуру и широм света већ привлаче милијарде долара улагања и додаје да Србија има разлога да верује да ће “Биофор” кампус бити “носилац велике трансформације” не смо у области здравства, већ и хране, пољопривреде, енергетике…



Брнабић најављује да ће држава наставити улагање у младе и њихово знање, без кога, како каже, не може бити привредног ни одрживог раста и развоја.



"Србија је данас земља у коју људи желе да се врате и то нарочито они који су висококвалификовани, што је недавно потврдило истраживање Бечког институте за међународне економске студије, а ја верујем да ће се овај тренд у будућности само повећавати”, закључила је Брнабић.