Započeli smo treću fazu transformacije - novi izvori rasta

Brnabić je podsetila da je na prošlogodišnjem KBF rekla da je predložila da nova vlada započne treću fazu transformacije, u kojoj naša privreda dalji rast treba da bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj.



I to, pre svega, na energetskoj tranziciji i zelenoj ekonomiji, kao i na digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji, navela je Branabić.



"Duboko verujem da su prilike pred nama čak višestruko veće i značajnije od onih koje smo do sada imali, te 2017. godine, kada smo ulazili u digtalizaciji, i da će zelena i biotehnološka transformacija po svom obimu biti mnogo veća od digitalne transformacije koju upravo svedočimo", rekla je premijerka.



Kaže da je od oktobra, kada je dobila novi mandat za vođenje vlade, država krenula u treći talas transformacije i da je već dosta urađeno na zakonodavnom okviru, a pre svega za dalje promene u energetskoj tranziciji.



Brnabić je čestitala Savezu ekonomista na uspešnoj organizaiciji Kopaonik biznis foruma, koji je ove godine održan u hibridnom formatu sa centralnom temom "Svet posle kovida-19, novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja".



Brnabić je rekla da su dva događaja od pre dva dana pokazala da je vlade ispunila obećanje dato 2017. godine - da će biti započeta tranzicija naše ekonomije i društva u ekonomiju i društvo zasnovano na inovacijama i znanju, što će nam omogućiti dinamičan rast i bolji kvalitet života u realno kratkom roku.



Navela je da je pre dva dana slovančko Delo objavilo zašto se njihova NLB banka, koja je preuzela Komercijalnu banku, odlučila da svoj razvojni centar otvori u Beogradu, a ne u Sloveniji, pa je napisano da je Beograd u poslednjih nekoliko godina postao tehnološki centar u koji dolaze stručnjaci iz IT-a iz država nekadašnje Jugoslavije.



"Drugi događaj, istog dana sam u Novom Sadu položila kamen temeljac za zgradu Biosens instituta koji je svojim znanjem i zalaganjem uspeo da postane evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi i to jedini takav evropski centar van granica EU - u Srbiji u Novom Sadu", naglasila je ona.



Kaže da je digitalizacija bio cetralni prioritet prethodne vlade iz 2017. godine, koji je dočekan sa skepsom.



"To je delovalo kao naučna fantastika, ali uspeli smo", rekla je ona i dodala da je srpska ekonomija više nije zasnovana na radno intenzivnim investicijama već na istraživanjima i razvoju znanja i rekativnosti.



"To sam tada nazvala drugom fazom transformacije naše privrede, nakon teških reformi koje je sproveo Aleksandar Vučić. Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage i motača kablova... Danas se sa Srbijom sarađuje zbog naše inženjerske izvrsnosti i znanja naših ljudi. Delo piše da je Srbija imala jasnu viziju i strategiju šta su njene strateške grane i kako ih podržati", rekla je ona.



Brnabić navodi da je digitalizacija zaživela i da je naša privreda postala konkurentnija, a građanima olakšan život.



Besprekorno je organizovan proces vakcinacije, dodala je premijerka.



Istakla je da je Srbija imala jedan od najmanjih padova BDP-a u Evropi, kao i da rast u prvom kvrtalu i rezultati u aprilu obećavaju da će biti prevaziđen cilj da rast BDP-a ove godine bude šest odsto.



Ona kaže da očekuje u drugom kvartalu ove godine bolje rezultate od očekivanih, a pre svega zahvaljujući rastu građevinske industrije i ulaganja u infrastrukturu.



Navela je da se trenutno izvode radovi za na izgradnji autoputeva i brzih saobraćajnica na više od 330 kilometara, kaoi da će ove godine početi radovi na izgradnji prve deonice autoputa Niš - Merdare i autoputa Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Završava se brza pruga BG-NS i započinje deonice brze pruge od Novog Sada do Kelebije.



"Ove investicije su vredne oko četiri milijarde evra u infrastrukturu koja je trenutno u izgradnji, a do kraja godine planiramo početak radova na projektima ukupne vrednosti još dve milijarde evra", navela je Brnabić.



Naglasila je da je IKT sektor imao rast izvoza u martu za čak 25 odsto, po čemu je dostignut pretkrizni nivo.



Ističe da je sadašnja vlada od oktobra ušla u treći talas transformacije.



Brnabić podseća da je država u oblasti energetske zelene tranzicije uradila mnogo na uspostavljanju pravnog okvira za dalje promene usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije, Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o izmenama i dopuna zakona o energetici.



Uz to, naglašva, da je u martu ove godine donet i Zakon o klimatskim promenama, što je, ističe, prvi sistemski zakon kojim se uspostavlja osnov za ograničenje emisija gasova sa efektom stakelne bašte.



Brnabić dodaje i da je tokom 2020. godine Srbija pripremila i mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji.



Uz sve to, Brnabić ističe da Srbija ima i konkrente projekte u oblasti zaštite životne sredine, kao što su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za tretiranje deponija, zamena energenata u toplanama, čišcnje divljih deponija…



Druga ključna oblast te transformacije je, kaže Brnabić, jeste spoj biotehnologije i tehnologije koja će, ističe, biti ključna za dalji privredni rast.



Njihovi rezultati su već danas, dodaje, vidljivi – proizvodnja RNK vakcina protiv korone, novi lekovi za lečenje karcinoma, inžinjerstvo tkiva…



Svetski ekonomski forum, ističe ona, predviđa da će se od ove godine ukupna kolilčina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana, što je, kaže, ogroman potencijal i za našu zemlju, koja se već za ta nova znanja priprema.



Zbog toga će, najavljuje, tokom ove i sledeće godine grupisati najbolje kapacitete u “Biofor” kampus, koji će obuhvatiti oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike, biodiverziteta.



Kaže da slični kampusi u Londonu, Lozani, Singapuru i širom sveta već privlače milijarde dolara ulaganja i dodaje da Srbija ima razloga da veruje da će “Biofor” kampus biti “nosilac velike transformacije” ne smo u oblasti zdravstva, već i hrane, poljoprivrede, energetike…



Brnabić najavljuje da će država nastaviti ulaganje u mlade i njihovo znanje, bez koga, kako kaže, ne može biti privrednog ni održivog rasta i razvoja.



"Srbija je danas zemlja u koju ljudi žele da se vrate i to naročito oni koji su visokokvalifikovani, što je nedavno potvrdilo istraživanje Bečkog institute za međunarodne ekonomske studije, a ja verujem da će se ovaj trend u budućnosti samo povećavati”, zaključila je Brnabić.