За седам месеци издато 4.319 дозвола за рад странцима, 798 у Војводини
НОВИ САД: Најчешћи случајеви за привремени боравак странаца у Србији су упућивање на рад у нашу државу или привремени боравак по основу самозапошљавања – за странце који намеравају да се регрутују као предузетници у Србији.
Привремени боравак ради запошљавања представља основ за странце који нису у радном односу у иностранству и намеравају да се запосле у Србији у компанији с којом су потписали уговор о раду.
Домаћа компанија, односно компанија која је регистрована у Србији, подноси захтев за радну дозволу странаца Националној служби за запошљавање.
Услов за добијање дозволе за рад по основу запошљавања странаца јесте да на евиденцији НСЗ-а нема лица с квалификацијама које послодавац захтева за рад на позицији на којој се запошљава страни држављанин.
Поступајући по Закону о запошљавању странаца, који је ступио на снагу 4. децембра 2014. године, у филијалама НСЗ-а током прошле године издато је 7.340 дозвола за рад страним држављанима, а у првих седам месеци ове године 4.319.
По подацима које смо добили од НСЗ-а, од 7.240 дозвола за рад издатих страним држављанима лане, 981 је лична радна дозвола, 512 за кретање у оквиру привредног друштва, пет за независне професионалце, 2.153 за самозапошљавање, 538 за упућена лица и 3.151 радна дозвола за запошљавање.
Од 1. јануара до 9. августа ове године страним држављанима у Србији издато је 4.319 радних дозвола за рад.
Од тог броја 614 су личне радне дозволе, 295 за кретање у оквиру привредног друштва, пет за независне професионалце, 1.316 за самозапошљавање, 249 за упућена лица и 1.840 радних дозвола за запошљавање, објашњавају у НСЗ-у.
На територији целе Србије за првих седам месеци ове године захтеве за издавање радних дозвола поднело је 877 послодаваца, од чега 183 из Војводине.
Процентуално највише радних дозвола издаје се за производњу кукичаних и плетених чарапа, одеће, тканине, производа од бетона намењених грађевинарству, фармацеутских препарата, пива, рачунарско програмирање, хотеле, осигурање, а у мањем проценту трговини, кажу у НСЗ.
Привремени боравак у Србији по основу самозапошљавања – а прошле године таквих је било 2.153, а ове, за првих седам месеци, 1.316 – представља основ за добијање радне дозволе странаца који најчешће овде оснивају своје предузетничке агенције и путем њих сарађују с другим компанијама.
У последње време у ИТ сектору је све више компанија које се одлучују на тај начин сарадње уместо запошљавања људи, тако да тај тренд није заобишао ни странце који се налазе или долазе у Србију да би сарађивали с домаћим ИТ компанијама.
Међу 4.319 дозвола за рад издатих страним држављанима у Србији током првих седам месеци ове године, има странаца из многих држава света: Кинеза, Руса, Македонаца, Италијана, Грка, Словенаца, Хрвата, Енглеза, Француза, Шпанаца, Чеха, Белгијанаца, Норвежана, Швајцараца, Финаца, Исланђана, Албанаца, Швеђана, Данаца, Ираца, Турака, али и Јапанаца, Либанаца, Кубабнаца, Тајланђана, Бразилаца, Молдаваца, Јорданаца, Канађана, американаца, Непалаца, Сенгалаца, Сингапураца, Тунишана, Гвинејаца, Костариканаца, Шри Ланканаца, Јамајчана, Чилеанаца и житеља других држава света.
Љ. Малешевић