Za sedam meseci izdato 4.319 dozvola za rad strancima, 798 u Vojvodini
NOVI SAD: Najčešći slučajevi za privremeni boravak stranaca u Srbiji su upućivanje na rad u našu državu ili privremeni boravak po osnovu samozapošljavanja – za strance koji nameravaju da se regrutuju kao preduzetnici u Srbiji.
Privremeni boravak radi zapošljavanja predstavlja osnov za strance koji nisu u radnom odnosu u inostranstvu i nameravaju da se zaposle u Srbiji u kompaniji s kojom su potpisali ugovor o radu.
Domaća kompanija, odnosno kompanija koja je registrovana u Srbiji, podnosi zahtev za radnu dozvolu stranaca Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Uslov za dobijanje dozvole za rad po osnovu zapošljavanja stranaca jeste da na evidenciji NSZ-a nema lica s kvalifikacijama koje poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava strani državljanin.
Postupajući po Zakonu o zapošljavanju stranaca, koji je stupio na snagu 4. decembra 2014. godine, u filijalama NSZ-a tokom prošle godine izdato je 7.340 dozvola za rad stranim državljanima, a u prvih sedam meseci ove godine 4.319.
Po podacima koje smo dobili od NSZ-a, od 7.240 dozvola za rad izdatih stranim državljanima lane, 981 je lična radna dozvola, 512 za kretanje u okviru privrednog društva, pet za nezavisne profesionalce, 2.153 za samozapošljavanje, 538 za upućena lica i 3.151 radna dozvola za zapošljavanje.
Od 1. januara do 9. avgusta ove godine stranim državljanima u Srbiji izdato je 4.319 radnih dozvola za rad.
Od tog broja 614 su lične radne dozvole, 295 za kretanje u okviru privrednog društva, pet za nezavisne profesionalce, 1.316 za samozapošljavanje, 249 za upućena lica i 1.840 radnih dozvola za zapošljavanje, objašnjavaju u NSZ-u.
Na teritoriji cele Srbije za prvih sedam meseci ove godine zahteve za izdavanje radnih dozvola podnelo je 877 poslodavaca, od čega 183 iz Vojvodine.
Procentualno najviše radnih dozvola izdaje se za proizvodnju kukičanih i pletenih čarapa, odeće, tkanine, proizvoda od betona namenjenih građevinarstvu, farmaceutskih preparata, piva, računarsko programiranje, hotele, osiguranje, a u manjem procentu trgovini, kažu u NSZ.
Privremeni boravak u Srbiji po osnovu samozapošljavanja – a prošle godine takvih je bilo 2.153, a ove, za prvih sedam meseci, 1.316 – predstavlja osnov za dobijanje radne dozvole stranaca koji najčešće ovde osnivaju svoje preduzetničke agencije i putem njih sarađuju s drugim kompanijama.
U poslednje vreme u IT sektoru je sve više kompanija koje se odlučuju na taj način saradnje umesto zapošljavanja ljudi, tako da taj trend nije zaobišao ni strance koji se nalaze ili dolaze u Srbiju da bi sarađivali s domaćim IT kompanijama.
Među 4.319 dozvola za rad izdatih stranim državljanima u Srbiji tokom prvih sedam meseci ove godine, ima stranaca iz mnogih država sveta: Kineza, Rusa, Makedonaca, Italijana, Grka, Slovenaca, Hrvata, Engleza, Francuza, Španaca, Čeha, Belgijanaca, Norvežana, Švajcaraca, Finaca, Islanđana, Albanaca, Šveđana, Danaca, Iraca, Turaka, ali i Japanaca, Libanaca, Kubabnaca, Tajlanđana, Brazilaca, Moldavaca, Jordanaca, Kanađana, amerikanaca, Nepalaca, Sengalaca, Singapuraca, Tunišana, Gvinejaca, Kostarikanaca, Šri Lankanaca, Jamajčana, Čileanaca i žitelja drugih država sveta.
LJ. Malešević