За нуклеарку треба пет милијарди евра и 10 година

У нашој земљи нуклеарних електрана нема, али смо окружени нуклеаркама, а да ли ће се градити зависи од много фактора. Оно што је сигурно је да ће енергија бити све скупља, биће је све мање и и потрошња ће расти, а Међународна агенција за енергетику прогнозирала је да ће до 2050. године тај проценат бити  најмање 60 одсто. Познаваоци ове материје указују да је производња у нуклеараним електранама безбедна и да задовољава све еколошке принципе, пошто емисије ЦО2 из реактора нема, као и да је нуклеарна енергија најјефтинија енергија.

По речима стручњака за енергетику Милоша Здравковића, производња електричне енергије у нуклеарним електранама је најисплативији начин производње струје.

- То потврђују и подаци о цени електричне енергије према начину производње. Тако је цена око два цента за киловат нуклеарне енергије, око три цента кошта киловат добијен сагоревањем угља, онај добијен у гасним електранама коштао је око четири цента, а сада се, због гасне кризе, може рећи прецизно, док цена производње струје у хидроелектранама варира и износи од осам до 14 цента по киловату - каже Здравкоћ.

Он указује да постоји неколико варијанти везаних за изградњу нуклераних електрана - да ли би се она градила самостално или у сарадњи с неком другом земљом, а од тога зависи и време изградње.

- Време изградње одређује то да ли нукеларна елекрана већ постоји и њени се капацитети проширују, као што је рецимо у Мађарској у Пакшу, или се гради нова, као што је Белане у Бугарској. Најбржа би варијанта била у случају да се капацитети проширују јер би за то требало око четири године. У случају да електрана треба да се гради од почетка, зависи да ли постоји инфраструктура или не, па би период изградње, у зависности од тога, могао да траје од око седам па до 10 година - каже Здравковић.

Уколико би се Србија одлучила на самосталну изградњу нуклеарне електарне, указује Здравковић, прво мора да се укине мораторијум, који је већ дуго на снази, а то је дуготрајан процес.

Одмах би купили десет одсто у некој нуклеарки

Да је Србија спремна да улаже у нуклеарну енергију рекао је недавно и председник Александар Вучић, који је истакао да би Влада, ради јачања енергетске сигурности, одмах купила удео од десет одсто у некој нуклеарној електрани у региону. По његовим речима, Србија нема средстава да изгради нуклеарку, али је постојала идеја да Србија купи пет или десет одсто нуклеарне електране у Бугарској

- Кад би нам неко дао да можемо да будемо власници десет посто неке нуклеарне електране у окружењу, пристали бисмо одмах и купили бисмо то - рекао је Вучић.

- Уз то, потребно је и да се донесе одлука ко би био партнер у изградњи: САД, Русија, Кина, Француска, Јапан, Белгија, Немачка и Јужна Кореја. Наша земља има потребу за изградњом нуклеарног комплекса од око 700 мегавата инсталисане снаге годишње, који би коштао око пет милијарди евра, а уз развој индустрије у будућности би тај недостатак могао да нарасте и до 1,4 гигавата. То би, наравно, била браунфилд инвестиција, чист новац који би обезбедили произвођачи опреме. Што се тиче горива, могуће га је увести из више земаља, али да је, ипак, њихов број ограничен - САД, Русија и Заједница независних држава, Аустралија и Канада - указује Здравковић.

- Противници нуклеарне енергије указују и да је велики проблем складиштење нуклеарног отпада, али Србија не треба да брине због тога јер је још 2011. године Клуб седам нуклеарних сила донео одлуку да су земље које производе нукеларно гориво дужне да га, након што одслужи свој радни век, приме назад и складиште на прописан начин. Иначе, највеће одлагалиште нукеларног отпада налази се на граници Русије и Казахстана, као и у Немачкој у напуштеним рудницима соли - каже Здравковић.

Д. Млађеновић