Za nuklearku treba pet milijardi evra i 10 godina
Proteklih nekoliko nedelja u Srbiji, ali i Evropi, a zbog nedostatka energenata i sve češće najave da neće biti dovoljno struje, sve se više govori o potrebi/mogućnosti da se grade nuklearne elektrane.
U našoj zemlji nuklearnih elektrana nema, ali smo okruženi nuklearkama, a da li će se graditi zavisi od mnogo faktora. Ono što je sigurno je da će energija biti sve skuplja, biće je sve manje i i potrošnja će rasti, a Međunarodna agencija za energetiku prognozirala je da će do 2050. godine taj procenat biti najmanje 60 odsto. Poznavaoci ove materije ukazuju da je proizvodnja u nuklearanim elektranama bezbedna i da zadovoljava sve ekološke principe, pošto emisije CO2 iz reaktora nema, kao i da je nuklearna energija najjeftinija energija.
Po rečima stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića, proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama je najisplativiji način proizvodnje struje.
- To potvrđuju i podaci o ceni električne energije prema načinu proizvodnje. Tako je cena oko dva centa za kilovat nuklearne energije, oko tri centa košta kilovat dobijen sagorevanjem uglja, onaj dobijen u gasnim elektranama koštao je oko četiri centa, a sada se, zbog gasne krize, može reći precizno, dok cena proizvodnje struje u hidroelektranama varira i iznosi od osam do 14 centa po kilovatu - kaže Zdravkoć.
On ukazuje da postoji nekoliko varijanti vezanih za izgradnju nukleranih elektrana - da li bi se ona gradila samostalno ili u saradnji s nekom drugom zemljom, a od toga zavisi i vreme izgradnje.
- Vreme izgradnje određuje to da li nukelarna elekrana već postoji i njeni se kapaciteti proširuju, kao što je recimo u Mađarskoj u Pakšu, ili se gradi nova, kao što je Belane u Bugarskoj. Najbrža bi varijanta bila u slučaju da se kapaciteti proširuju jer bi za to trebalo oko četiri godine. U slučaju da elektrana treba da se gradi od početka, zavisi da li postoji infrastruktura ili ne, pa bi period izgradnje, u zavisnosti od toga, mogao da traje od oko sedam pa do 10 godina - kaže Zdravković.
Ukoliko bi se Srbija odlučila na samostalnu izgradnju nuklearne elektarne, ukazuje Zdravković, prvo mora da se ukine moratorijum, koji je već dugo na snazi, a to je dugotrajan proces.
Odmah bi kupili deset odsto u nekoj nuklearki
Da je Srbija spremna da ulaže u nuklearnu energiju rekao je nedavno i predsednik Aleksandar Vučić, koji je istakao da bi Vlada, radi jačanja energetske sigurnosti, odmah kupila udeo od deset odsto u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu. Po njegovim rečima, Srbija nema sredstava da izgradi nuklearku, ali je postojala ideja da Srbija kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj
- Kad bi nam neko dao da možemo da budemo vlasnici deset posto neke nuklearne elektrane u okruženju, pristali bismo odmah i kupili bismo to - rekao je Vučić.
- Uz to, potrebno je i da se donese odluka ko bi bio partner u izgradnji: SAD, Rusija, Kina, Francuska, Japan, Belgija, Nemačka i Južna Koreja. Naša zemlja ima potrebu za izgradnjom nuklearnog kompleksa od oko 700 megavata instalisane snage godišnje, koji bi koštao oko pet milijardi evra, a uz razvoj industrije u budućnosti bi taj nedostatak mogao da naraste i do 1,4 gigavata. To bi, naravno, bila braunfild investicija, čist novac koji bi obezbedili proizvođači opreme. Što se tiče goriva, moguće ga je uvesti iz više zemalja, ali da je, ipak, njihov broj ograničen - SAD, Rusija i Zajednica nezavisnih država, Australija i Kanada - ukazuje Zdravković.
- Protivnici nuklearne energije ukazuju i da je veliki problem skladištenje nuklearnog otpada, ali Srbija ne treba da brine zbog toga jer je još 2011. godine Klub sedam nuklearnih sila doneo odluku da su zemlje koje proizvode nukelarno gorivo dužne da ga, nakon što odsluži svoj radni vek, prime nazad i skladište na propisan način. Inače, najveće odlagalište nukelarnog otpada nalazi se na granici Rusije i Kazahstana, kao i u Nemačkoj u napuštenim rudnicima soli - kaže Zdravković.
D. Mlađenović