Викендице све траженија роба по Војводини

Срећом, сада је то иза нас јер је ванредно стање укинуто, све више људи иде на посао и привреда се полако подиже. Могло би се рећи да се враћа уобичајени начин живота и рада, али и то да се то неће десити ни брзо ни ођедном. То се односи на, практично, све сегменте привреде – и оне који су били приви на удару, као шти су туризам и угоститељство, па до трговине, у којој се готово стално радило. 

Након готово два месеца, у стање познатог и уобичајеног пословања враћају се и они који раде у области продаје некретнина. И изгледа да им је посао добро кренуо јер је, на основу онога што је саопштено из Републичког геодетског завода, та делатност показала велику еластичност и отпорност – а подаци говоре да се за свега десетак дана од укидања ванредног стања тржиште некретнина у Србији потпуно опоравило и да се оне продају слично као и до половине марта.

Да је тржиште живнуло, потврђују и продавци некретнина у неколико градова у Војводини, али и указују на то да је сада, свега око две недеље од укидања ванредног стања, тешко рећи којим темпом ће се оно и вратити на ранији ниво. Наводе да се претекле око две седмице потенцијални купци углавном распитују о ценама станова и да су веома обазриви, стрпљиви и спремни да куповини посвете далеко више времена него раније и више пута одмере пре него што донесу одлуку да купе неку некретнину. Они истичу и да би стабилизацију на тржишту некретнина требало очекивати наредног месеца, а да, што се тиче цена, не треба очекивати велике промене у односу на оне цене које су важиле до половине марта и увођења ванредног стања.

И док је током ванредног стања продаја некретнина практично стала, они који имају викеднице поред река, на Фрушкој гори или било где ван града, били су у далеко бољој позицији од оних који живе у становима. Наиме, забрана кретања је током викенда трајала више од 50 сати, а неколико пута протегла се и на више од 80, па су многи грађани изнајмљивали викендице. То, али и још увек свеже искуство дугог боравка у становима, могло би довести до раста интересовања за куповину викедница или кућа на селу, а да ли ће до тога и доћи, кажу продавци некретнина, такође је сада рано говорити. Ипак, указују на то да интересовања има и да је нешто веће него раније, али и да то не значи и да ће бити реализиције. 

– Потражња за плацевима и викендицама је веће него раније, а да ли је реч само о тренутној ситуацији или ће се тај тренд наставити, видећемо – каже власник Агенције за некретнине „Бомил” из Новог Сада Бојан Миљановић. – За сада је више оних који се интересују за куповину плацева/земљишта него оних који су спремни да купе викеднице, али све је то још на нивоу распитивања.

Слично каже и директор суботичке Агенције „Кастор” Жељ­ко Маравић, који истиче да је још увек рано за било какав закључке о томе када би се тржиште некретнина могло опоравити, а рано је говорити и о интересовању купаца за посебну врсту некретнине, као што су викендице и куће за одмор.

У Зрењанину је тржиште живнуло и, по речима власника Агенције „Вуколић некретнине” Ненада Вуколића, посла има, али се још увек завршавају они који су започети пре пандемије коронавируса и ванредног стања.

– У понуди се, наравно, и куће у Зрењанину и околини, а интересовање није ништа већа од ранијег – каже Вуколић. – Највише потенцијалних купаца заинтресовано је за куповину кућа за одмор на путу Зрењанин–Београд. Цене тих некретнина веома се разликују и зависе од много фактора – локације, старости, величине плаца, опремљености, инфрастуктуре... па је зато тешко прецизно рећи колико је новца потребно, али оквирно, цене се крећу од око 8.000 евра па до око 15.000.

И док је током ванредног стања промет непокретности био смањен 70 одсто, грађевински сектор забележио раст па је у марту обим производње у високоградњи био 21 одсто већи него у истом периоду прошле године. Највише се гради у великим градовима, попут Београда и Новог Сада, у којима је и потражња велика. Прво се продају станови на најатрактивнијим и слободно се може рећи најскупљим локацијама – јер потражња превазилази понуду.

        Д. Млађеновић