Весић: Приоритет завршетак започетих путева, пруга и канализације

Он је навео да се тренутно ради на 222 километра ауто-путева и 190 километара брзих саобраћајница.



"То је огроман изазов и веома је важно да сваки од тих пројеката функционише нормално и да се ради у динамци, поготово кад има мање пара и када део новца који је иначе предвиђен за инфраструктуру или неке друге потребе у држави, иде на куповину енергената", рекао је Весић за Танјуг.



Она је навео да ће у марту наредне године бити отворена брза саобраћајница Сурчин-Нови Београд, у септембру 2023. брза саобраћајница Шабац-Рума са мостом на Сави и да обилазница око Београда треба да буде готова у касно пролеће наредне године.



"Тиме ћемо завршити комплетну обилазницу до Бубањ потока и сада нам остаје уговарање Сектора Ц, последњег сектора од Бубањ потока до Панчева дужине 31 километар, који треба да буде изграђен у наредном периоду како бисмо имали коначно комплетну обилазницу око Београда", рекао је Весић.



Министар је навео да је Моравски коридор, дужине 112 километара, највреће градилиште у земљи.



"То је пример како се ради ауто-пут брзо и ефикасно. Радови се изводе на 90 километара трасе, што значи практицно целом дужином пурта и деоница од Појата до Крушевца треба да буде прва пуштена, тако да ће Крушевац бити повезан ауто-путом са Београдом, што ће битно олакшати зивот том делу Србије", сматра Весић.



Подсетио је да је у току изградња наставка ауто-пута "Милош Велики" од Паковраће до Пожеге у дужини од 19,5 километара.



"Од Пожеге имамо јос две деонице: Пожега-Котроман од 60 километара и Пожега-Бољаре од 107 километара, што представља везу са Црном Гором и Републиком Српском и тиме ћемо читаву западну Србију повезати саобраћајно", рекао је Весић.



Подвукао је да је влада у овогодишњем буџету планирала 1,3 милијарде динара за мале пројекте, од којих је један пројекат интегралног развоја Овчарско-кабларске клисуре, зато што је процењено да она представља велики потенцијал који није довољно развијен.



Весић је најавио да ће ауто-пут од Руме до Шапца са мостом преко Саве бити пуштен у септембру следеће године.



"На томе се интензивно ради. Мост дужине 1.350 метара је завршен преко 96 одсто", рекао је министар.



Истакао је важност Фрушкогорског коридора на коме су два кључна објекта, тунел испод Фрушке горе дужине 3.550 метара и мост преко Дунава дужине 1.800 метара који ће повезати каћку страну са Петроварадином.



"Тако ће Нови Сад, уз тај мост и други који повезује Булевар Европе, добити два моста у наредном периоду, што је за град велики напредак", проценио је Весић.



Он је рекао да је истоични део Србије био запостављен у прошлости, али да се то мења захваљујући брзој саобраћајници Пожаревац-Голубац-Велико Градиште дужине 70 километара и планираном изградњом брзе саобраћајнице Параћин-Зајечар-Неготин дуге 140 километара.



Најавио је и пројекте брзе саобраћајице од Крагујевца до Мрчајеваца у дужини до 33 километра, затим Голубац-Доњи Милановац-Брза Паланка Кладово дужине 146 киоометара, што су инвестиције које ће започети када путеви на којима се сада ради буду завршени.



"За мене је посебно значајан пројекат ауто-пута "Вожд Карађорђе" дужине 200 километара кроз саму Шумадију, за који се сада ради пројекат. Председник Вучић је најавио да ће он бити изграђен, а он је дао и име ''Вожд Карђорђе'', као што је дао и име ''Милош Велики''. Мислим да је добро да се путеви зову по људима значајним за нашу историју", нагласиоје Весић.



Додао је како то све показује да политика председника Вучића инсистира на изградњи инфраструктуре, јер је она важна за развој земље.



"То није само грађење путева и повезивање делова земље, него да људи у различитим деловима могу да остану да живе, јер могу брзо да дођу до неког другог краја. Са овим ауто-путевима могу да раде у Београду, а живе 70-80 километара даље од њега. То значи и развој туризма, долазак инвестиција, већи број радних места и веће плате", навео је Весић.



Оценио је да ће Вучићева политика остати запамћена у историји по томе што је сачувала независност Србије, слободу да самостално, али и по томе што је земља напредовала, што се Србија инфраструктурно развила и да је стала у ред развијених земаља Европе изградњом пруга, путева, и што више ни један крај Србије није запостављен.



Министар грађевинарства је рекао да ће бити настваљена изградња железничких пруга.



"Урадили смо брзу железничку пругу, на иницијативу председника Вучића, између Београда и Новог Сада дужине 75 километара где возови иду 200 километара на сат. Сада радимо пругу између Новог Сада и Суботице чија је дужина 108 километара, где ће возови такође ићи 200 на сат. Та пруга ће бити повезана са Будимпештом, пошто Мађари раде свој део пруге, а ми ћемо у наредном периоду са ЕУ кренути са изграђом брзе пруге Београд-Ниш дужине 210 километара , тако да ћемо у будућносто имати брзу поругу од НИша до Будимпеште", рекао је Весић.



Додао је како верује да ће ЕУ бити заинтересована за наставак пруге према Скопљу, Грчкој и Бугарској како би се успоставила "кичма" брзих пруга на Балкану.



Весић је рекао да је завршена реконструкција 80 километара пруге Београд-Бар од Ресника до Ваљева и да предстоји реконструкција деонице Ваљево-Врбница од 210 километара дужине, чиме би Србија обавила своју део посла на овој прузи.



"Радићемо такође пругу према Шиду, дужине 90 километара, што значи да би у будућности, уколико би наше комшије Хрвати, Словенци или Аустријацни хтели да граде своју брзу пругу, можемо да је имамо и у том превцу до Беча", рекао је Весић.



Најавио је изградњу стотина километара железницких пруга, јер је тежња Србије да се укључи у европски пројекат дуполирања броја километара пруга до 2030. године, како би се напоравиле уштеде и смањио ефекат стаклене баште.



"Радимо два интермодална тернминала. Тренутно радимо са ЕУ у Батајници, сад припремамо интермодални терминал у Макишу и то су пројекти од посебног значаја и најважније је да се ти пројекти не зауставе", рекао је Весић.



Поновио је своје залагање да се убрзају процедуре у катастру, како би грађани и инвеститори могли да беже добијају потребну докумнетацију за изградњу, као и измене Закона о изградњи.



Он је навео да су то од њега тражили и предстанвници грађевинске индустрије на недавном састанку у Привредној комори Србије.



Додао је да ће се о свему конслутовати са премијерком Аном Брнабић.



Весић је рекао да ће прокјекат "Чиста Србија" који се реализује из кинеског кредити бити настављен.



"Планирано је 65 градова са 89 локација и да 2.2 милиона људи буде покриврено канализацијом, са негде око 5.200.000 километара канализационе мреже. Тренутно се ради на 16 локација и то се из буџета Србије граде Нови Сад, Крагујевац, Кучево, Нови Бечеј и Кнић, а из кинеског кредита радимо Лазаревац, Обреновац, Велике Црљене, Сврљиг, Бању Врујци, Врање , Лајковац, Варварин, Крупањ, Кладово и Мионицу. Из пројекта са KfW банком радимо неколико постројења за прераду отпадних вода, што је кредит који је сад одобила Скупштина Србије, а радиће се и две регионалне депоније, Панчево и Краљево-Крушева", рекао је Весић.