Успешна сарадња Кикинђана са партнерима из Румуније

Нема званичних података колико је људи из овог дела северног Баната успело да се упосли и обезбеди егзистенцију, јер  још увек има озбиљних међудржавних административних баријера које треба отклонити, да би се омогућила мобилност радне снаге и подстакао развој. 

Проблематиком мобилности радне снаге у прекограничном подручју северног Баната и румунске жупаније Тимиш, бавили су се у реализацији заједничког пројекта Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа из Кикинде, Град Кикинда, Филијала Националне службе за запошљавање и Трговинско-индустријска и пољопривредна комора Жупанија Тимиш из Темишвара, у оквиру ИПА програма Румунија-Србија. 

Сумирајући резултате пројекта о мобилности радне снаге у пограничном подручју, који се приводи крају средствима ЕУ, директор РПК Севернобанатског управног округа Тибор Хорват, оцењује да је успешно реализован и одређени зацртани циљеви су испуњени. Између осталог, организоване су обуке учења румунског језика, где је било пријављено скоро 80 суграђана, од којих је 85 одсто њих добило и сертификате о завршеној обуци, а део њих је нашло и радно место. Било је и оних који већ раде, али су се укључили у учење румунског језика јер виде ту одскочну даску ако им се укаже прилика за добијање посла у Румунији.

Проналазак запослења учесника пројекта, према речима Хорвата, не мора нужно да значи да је заслуга пројекта у целости.

– Неки су се запослили због знања румунског језика, који су овде стекли, а неки захваљујући самопоуздању које су добили овде. Такође, по први пут је изграђена виртуелна мрежа сарадње у области запошљавања, повезане су националне службе за запошљавање из Румуније и Србије, привредне коморе, градске управе и мислим да ће то помоћи бољој сарадњи између  две земље – сматра Хорват.

Александру Поповићу из Кикинде учење румунског језика није тешко пало, јер је уверен да ће му знање тог језика омогућити даље напредовање у раду.

- Већ сам у радном односу у Општој болници у Кикинди као информатичар, али уколико будем тражио неки нови посао стечено знање може само да ми буде од помоћи, посебно ако се укаже прилика у Румунији – напомиње Поповић.

Марко Степанчев из Мокрина се као волонтер прикључио пројекту, да би помагао у превођењу, пошто је студије енглеског језика завршио у Темишвару. Испоставило се да је волонтирање био важан корак на путу до запослења.

- Стекао сам неко искуство, а указала се и прилика да се запослим у фабрици “Зопас” у Кикинди. Тако ми је овај пројекат донео корист, а трудио сам се да и ја будем од користи – каже Степанчев

Кикинђанин Марко Боћан је такође уверен да му учење румунског језика може бити од користи, као помоћно средство да брже дође до посла. 

- Трудио сам се да научим што више, а у међувремену сам се упослио у кикиндској компанији “Гриндекс”, где сада учим за столара-моделара. Кренуо сам на обуку румунског језика пошто сам као незапослен седео код куће, па сам добио посао, тако да сада имам мање проблема него што сам их имао – каже наш саговорник.    

Поред обука за учење румунског језика и стварања мреже, одржане су едукације, отворени су инфо-центри у Кикинди и Темишвару, организована су два сајма запошљавања, један у Кикинди, други у Темишвару.

Портпаролка Трговинско-индустријске и пољопривредне коморе из Темишвара Кристина Коројан , наглашава да је основна улога Коморе била да повеже незапослене са послодавцима.

– Пробали смо да убедимо наше послодавце да је радна снага у Србији исто вредна као и радна снага у Румунији. У овом моменту компаније су заинтересоване да ангажују све више људи из Републике Србије у будућности, а људи из Србије су чак боље плаћени, висина њихове зараде прелази просечну плату, која је сада око 550 евра – рекла је Кристина Коројан.

Кроз пројекат “Мобилност радне снаге у прекограничном подручју” отворила су се и одређена питања сарадње Србије и Румуније. Како је објаснио члан Градског већа Кикинде за локални економски развој и инвестиције Саша Танацков, за рад у иностранству потребно је створити одређене предуслове, што у случају Србије и Румуније с једне стране јесте ратификација споразума који дефинише радне односе у ове две земље.  Он указује да је Народна скупштина Републике Србије ратификовала потписни споразум још у јануару 2017. године, док румунски парламент још увек није.

Начелник Севернобанатског управног округа Никола Лукач констатује да је кроз овај пројекат исказана важност прекограничне сарадње.

– Показују се потребе за много већом сарадњом између два погранична региона, између Србије и Румуније, али и Србије и Европске уније, да би се омогућило лакше запошљавање људи из Србије у Румунији, али и привлачењу инвеститора из суседне Румуније да улажу на нашем подручју – каже Лукач.

Када је пре неколико година на северу Баната покренута прича о запошљавању незапослених из Кикинде и околине у суседној Румунији, испоставило се да је то била иницијална каписла за долазак инвеститора у Кикинду. Уместо да радници путују у румунску пограничну варошицу Велики Семиклуш, где италијанска компанија “Зопас” има фабрику, та компанија је отворила погон у Кикинди и упослила 530 људи, а гради и нови погон у којем ће се упослити још око 1.000 радника.  

Милорад Митровић