Uspešna saradnja Kikinđana sa partnerima iz Rumunije

Nema zvaničnih podataka koliko je ljudi iz ovog dela severnog Banata uspelo da se uposli i obezbedi egzistenciju, jer  još uvek ima ozbiljnih međudržavnih administrativnih barijera koje treba otkloniti, da bi se omogućila mobilnost radne snage i podstakao razvoj. 

Problematikom mobilnosti radne snage u prekograničnom području severnog Banata i rumunske županije Timiš, bavili su se u realizaciji zajedničkog projekta Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga iz Kikinde, Grad Kikinda, Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje i Trgovinsko-industrijska i poljoprivredna komora Županija Timiš iz Temišvara, u okviru IPA programa Rumunija-Srbija. 

Sumirajući rezultate projekta o mobilnosti radne snage u pograničnom području, koji se privodi kraju sredstvima EU, direktor RPK Severnobanatskog upravnog okruga Tibor Horvat, ocenjuje da je uspešno realizovan i određeni zacrtani ciljevi su ispunjeni. Između ostalog, organizovane su obuke učenja rumunskog jezika, gde je bilo prijavljeno skoro 80 sugrađana, od kojih je 85 odsto njih dobilo i sertifikate o završenoj obuci, a deo njih je našlo i radno mesto. Bilo je i onih koji već rade, ali su se uključili u učenje rumunskog jezika jer vide tu odskočnu dasku ako im se ukaže prilika za dobijanje posla u Rumuniji.

Pronalazak zaposlenja učesnika projekta, prema rečima Horvata, ne mora nužno da znači da je zasluga projekta u celosti.

– Neki su se zaposlili zbog znanja rumunskog jezika, koji su ovde stekli, a neki zahvaljujući samopouzdanju koje su dobili ovde. Takođe, po prvi put je izgrađena virtuelna mreža saradnje u oblasti zapošljavanja, povezane su nacionalne službe za zapošljavanje iz Rumunije i Srbije, privredne komore, gradske uprave i mislim da će to pomoći boljoj saradnji između  dve zemlje – smatra Horvat.

Aleksandru Popoviću iz Kikinde učenje rumunskog jezika nije teško palo, jer je uveren da će mu znanje tog jezika omogućiti dalje napredovanje u radu.

- Već sam u radnom odnosu u Opštoj bolnici u Kikindi kao informatičar, ali ukoliko budem tražio neki novi posao stečeno znanje može samo da mi bude od pomoći, posebno ako se ukaže prilika u Rumuniji – napominje Popović.

Marko Stepančev iz Mokrina se kao volonter priključio projektu, da bi pomagao u prevođenju, pošto je studije engleskog jezika završio u Temišvaru. Ispostavilo se da je volontiranje bio važan korak na putu do zaposlenja.

- Stekao sam neko iskustvo, a ukazala se i prilika da se zaposlim u fabrici “Zopas” u Kikindi. Tako mi je ovaj projekat doneo korist, a trudio sam se da i ja budem od koristi – kaže Stepančev

Kikinđanin Marko Boćan je takođe uveren da mu učenje rumunskog jezika može biti od koristi, kao pomoćno sredstvo da brže dođe do posla. 

- Trudio sam se da naučim što više, a u međuvremenu sam se uposlio u kikindskoj kompaniji “Grindeks”, gde sada učim za stolara-modelara. Krenuo sam na obuku rumunskog jezika pošto sam kao nezaposlen sedeo kod kuće, pa sam dobio posao, tako da sada imam manje problema nego što sam ih imao – kaže naš sagovornik.    

Pored obuka za učenje rumunskog jezika i stvaranja mreže, održane su edukacije, otvoreni su info-centri u Kikindi i Temišvaru, organizovana su dva sajma zapošljavanja, jedan u Kikindi, drugi u Temišvaru.

Portparolka Trgovinsko-industrijske i poljoprivredne komore iz Temišvara Kristina Korojan , naglašava da je osnovna uloga Komore bila da poveže nezaposlene sa poslodavcima.

– Probali smo da ubedimo naše poslodavce da je radna snaga u Srbiji isto vredna kao i radna snaga u Rumuniji. U ovom momentu kompanije su zainteresovane da angažuju sve više ljudi iz Republike Srbije u budućnosti, a ljudi iz Srbije su čak bolje plaćeni, visina njihove zarade prelazi prosečnu platu, koja je sada oko 550 evra – rekla je Kristina Korojan.

Kroz projekat “Mobilnost radne snage u prekograničnom području” otvorila su se i određena pitanja saradnje Srbije i Rumunije. Kako je objasnio član Gradskog veća Kikinde za lokalni ekonomski razvoj i investicije Saša Tanackov, za rad u inostranstvu potrebno je stvoriti određene preduslove, što u slučaju Srbije i Rumunije s jedne strane jeste ratifikacija sporazuma koji definiše radne odnose u ove dve zemlje.  On ukazuje da je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala potpisni sporazum još u januaru 2017. godine, dok rumunski parlament još uvek nije.

Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nikola Lukač konstatuje da je kroz ovaj projekat iskazana važnost prekogranične saradnje.

– Pokazuju se potrebe za mnogo većom saradnjom između dva pogranična regiona, između Srbije i Rumunije, ali i Srbije i Evropske unije, da bi se omogućilo lakše zapošljavanje ljudi iz Srbije u Rumuniji, ali i privlačenju investitora iz susedne Rumunije da ulažu na našem području – kaže Lukač.

Kada je pre nekoliko godina na severu Banata pokrenuta priča o zapošljavanju nezaposlenih iz Kikinde i okoline u susednoj Rumuniji, ispostavilo se da je to bila inicijalna kapisla za dolazak investitora u Kikindu. Umesto da radnici putuju u rumunsku pograničnu varošicu Veliki Semikluš, gde italijanska kompanija “Zopas” ima fabriku, ta kompanija je otvorila pogon u Kikindi i uposlila 530 ljudi, a gradi i novi pogon u kojem će se uposliti još oko 1.000 radnika.  

Milorad Mitrović