Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Укидање царина обуздава раст цене зејтина?

09.04.2021. 11:11 11:48
Пише:
Фото: Дневник/Александра Ерски

Литар уља не може се наћи више испод 150 динара, а уочи прошле жетве сунцокрета литар зејтина се продавао за 110 динара, али га је било и на акцији за непуних стотину динара.

Сада у радњама литар ове намирнице на акцијама се нуди од 130 до 140 динара, а по редовним ценама кошта око или изнад 150 динара.

Наша земља има сунцокрета довољно за домаће потребе и још да га прода ван. У просеку, годишње се извезе више од 100.000 тона сунцокрета и више од 150.000 тона уља. И ове сетве очекује се да ће сунцокрета бити посејано између 200.000 до 220.000 хектара, савим довољно за нас и за извоз.

Зато ће у Министарству трговине, туризма и телекомуникација пажљиво, на дневном нивоу, пратити даљи развој ситуације на тржишту уља.

У складу с тим, предлагаће се одговарајуће мере, кажу , поводом поскупљења сунцокретовог уља, за које се прогнозира да би могло коштати и до 200 динара за литар.

600.000 тона изностио прошлогодишњи род сунцокрета

Уколико дође до повећања цена које немају економско оправдање, један од начина за спуштање цена је и привремена суспензија царина на увоз сунцокретовог уља, како би се омогућила већа конкуренција, рекао је за Танјуг државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Урош Кандић.

Напоменуо је да је уљарска индустрија стратешка грана пољопривреде и да су због тога царине на увоз сунцокретовог уља из ЕУ у Србију прилично високе и износе 30 одсто.

200.000 – 220.000 хектара очекује се да ће у овој сетви бити посејано сунцокрета

Навео је да постоји економска логика за досадашње кориговање цена уља, будући да су кључни улазни параметри, односно сировине, драстично поскупели.

Поред тога, додаје Кандић, када говоримо о цени сунцокрета, у Србији се тренутно тргује сунцокретом, за предстојећи род 2021. године, по цени од 48 динара по килограму без ПДВ-а, док је, поређења ради, након прошлогодишње жетве, у септембру цена сунцокрета износила 35,5 динара по килограму, што је повећање од 35 посто.

Навео је да је тржиште уља у Србији добро снабдевено и да за сада не постоји бојазан од несташица.

Кандић каже да је род сунцокрета у 2020. години од око 660.000 тона, иако лошији за девет одсто од рода 2019. године, у рангу вишегодишег просека, при чему се и извоз сунцокретовог уља за сада креће у прихватљивим оквирима.

У Удружењу “Жита Србије”, које прати цене на светским берзама, а на домаћем тржишту цену сировине, кажу да је јасно да до новог рода сунцокрета на српском тржишту нећемо имати јефтиније уље.


Цену диктира светско тржиште

Кандић је објаснио да је раст цена сунцокретовог уља, који је настављен и у овој години, последица дешавања на међународном берзанском тржишту, која се директно рефлектују и на Србију, услед слабијег рода сунцокрета највећих светских произвођача, пре свега, Русије и Украјине, а с друге стране и повећања тражње за јестивим уљем у свету због пандемије.

- Цена сировог сунцокретовог уља у црноморском региону тренутно се креће око 1.525 долара по тони, што је раст од 16 одсто у односу на фебруар ове године, а више него двоструко већи раст у односу на исти период прошле године, када је цена сировог сунцокретовог уља износила 665 долара по тони - казао је Кандић.


- Да ли ће цена на даље бити на овом нивоу или ће уље бити скупље то ће искључиво зави­сити од будућег рода, код нас и у свету и дешавања на светском тржишту, рекла је директорка Удружења “Жита Србије” Сунчица Савовић.

Навела је да је цена сунцокрета на домаћем тржишту зависна од цене на међународном тржишту, јер је сунцокрет берзанска роба, чија се цена формира на великим светским берзама.

- У години пандемије, повећана је тражња за пољопривредно-прехрамбеним производима у свету, а ове године такав тренд се наставио на светском трзишту и то у већој мери за биљна уља него за уљарице”, рекла је Савовић.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар