У Војводини највише запослених у Новом Саду, најмање у Новој Црњи

Од тог броја, предузетника и запослених код њих, као и лица која самостално обављају делатност било је 384.972, што је повећање од два одсто.

Највећи пораст броја запослених забележен је у прерађивачкој индустрији – 16.393, грађевинарству – 9.620, у информисању и комуникацијама – 6.401 и у трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 5.458.

Највеће смањење броја запослених било је у секторима административне и помоћне услужне делатности (4.987), здравствена и социјална заштита (1.680) и снабдевање електричном енергијом, гасом и паром (1.372).

Гледајући по градовима и општинама, у седишту покрајинске администрације Новом Саду било је се запослено близу 160.000 људи, од којих је највише радило у предузетништву – око 25.600, потом у прерађивачкој индустрији – приближно 22.800. Готово 10.000 људи остваривало је егзистенцију у грађевинарству. Било је регистровано око 6.640 индивидуалних пољопривредника, а мање од 800 људи радило је у агенцијама за промет некретнина.

Север покрајине, Суботица, имала је приближно 45.900 запослених, а близу трећине њих је плату добијало у прерађивачкој инустрији – 14.615. Знатан број плату је примао и у предузетничкој делатности – равно 6.110. Више од 2.000 запослених имали су сектори грађевинарства и услуга смештаја и исхране. Више од три хиљаде – 3.401 радило је у саобраћају.

У Сомбору је било 21.534 запослена. Гледајући бројеве, прерађивачка индустрија је имала примат у односу на предузетништво јер је у преради плату примало 5.105 лица, а бавећи се предузетништвом егзистенцију је остваривало 3.718. Неколико стотина мање људи било је упослено у трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 3.285, док је у образовању плату стицало 1.685 људи.

Најмање запослених било је у општинима Опово и Нова Црња, које су их имале приближан број: у Црњи је плату примало 1.424 радника, а у Опову  мало више –  1.441.

Одмах из њих следи општина Сремски Карловци, где је било 1.618 запослених. Мало изнад 2.000 запослених имале су општине Сечањ, Ириг, Мали Иђош, Тител…

У Панчеву, у Јужнобанатском округу, плату је примало 32.017 радника, од којих је у прерађивачкој инустрији било запослено 7.611, а у предузетништву неколико стотина мање – 6.835. Регистрованих индивидуалних пољопривредника град Панчево је имао мало изнад 1.800.

Приближно исти број запослених у предузетништву и пољопривреди имала је општина Житиште. Наиме, у предузетништву је било запослено 366 радника, а у пољопривреди 336. Индустријом прераде бавило је 702 лица. У тој општини забележено је и 25 радника који су плату примала бавећи се  рударством. Иначе, та самоуправа је бројала 3.094 запослена...

У општини Бачка Паланка од 14.431 запосленог, трећина је радила у прерађивачкој индустрији – 5.336 радника, од грађевинарства је живело 437 људи, а у сектору снабдевања водом и управљања отпадом радило их је 377.  У тој локалној самоуправи 107 особа је радило у области информисања и комуникације.

Мало мање од општине Бачка Паланка имала је запослених Инђија – 13.704. Највећи број људи у тој вароши радио је у прерађивачкој инустрији, чак 5.784, а најмање их је било у сектору информисања – десет. У општини је било регистровано и 328 индивидуалних пољопривредника, затим у осталим услужним делатностима 198 лица, а мало мање љуид је радило у саобраћају – 171. Свега 75 запослених плату је добијало у сектору снабдевања енергијом и гасом.

З. Делић