У Србији се пречишћава од пет до десет процената вода
Удружење 3е, Мрежа инспектора Србије и НАЛЕД започели су кампању „Месец вода”, током које ће сви заинтересовани грађани, привреда и организације цивилног друштва моћи путем сајта jpd.rs да дају предлоге за заштиту водних ресурса. Кампања је део пројекта „Јавно-приватни дијалог за развој”, који спроводе НАЛЕД и Републички секретаријат за јавне политике, а финансира УСАИД.
Партнери на пројекту припремају анализу стања управљања отпадним водама у Србији, која је, као потенцијална решења, већ идентификовала сарадњу привреде и локалних самоуправа на изградњи погона за пречишћавање, усаглашавање прописа и јачање инспекцијског надзора, као и мапирање свих директних испуста отпадних вода у реке и канализацију. О тим и другим потенцијалним унапређењима заштите вода разговарано је и на вебинару за привреду, посвећеном правилнику који ће обавезу извештавања о испуштеним водама проширити с више од 860 предузећа, од којих је тек 330 извештавало, на 4.500.
– Током кампање „Месец вода” желимо да упознамо привреднике с најбољим праксама које ће им помоћи да ускладе пословање с прописима – казао је председник Удружења за едукацију, екологију и енергетику Срђан Гајић. – Европска регулатива прописује да предузећа која испуштају отпадне воде морају да до 2025. своје емисије ускладе с прописаним вредностима и реше проблем пречишћавања. Дотад је потребно да израде акциони план према којем ће постепено смањивати количину загађења и о томе извештавати надлежне институције. Уз то, важно је да се унапреди инспекцијски надзор кроз евентуално спуштање надлежности на локални ниво јер поштовање прописа у тој области контролише само шест републичких инспектора.
По наводима Срђана Гајића, део проблема могу решити и локалне самоуправе развојем својих погона.
– У протеклих неколико деценија изграђено је нешто више од 50 постројења, од којих је у функцији око 30, а тек десетак ради по највишим стандардима – навео је Гајић. – Градови и општине с локалним погонима имају већу предност у привлачењу улагања јер инвеститорима штеде милионске износе на развоју сопствених капацитета.
Осим 1,5 милијарде евра, колико је неопходно за постројења, локалне самоуправе мораће да уложе и 2,5 милијарде у обнову постојеће канализационе мреже и изградњу нове, да би успешно прикупиле отпадне воде и усмериле их у погоне за пречишћавање. То би помогло да се повећа број домаћинстава која су обухваћена неким степеном пречишћавања отпадних вода, а којих је тек нешто више од десет процената.
По његовим речима, у Србији се тренутно пречишћава између пет и десет процената вода, а од укупно испуштених 400 милиона кубних метара годишње, највећи део долази из домаћинстава, од којих је мање од две трећине прикључено на канализацију. Следи индустрија, која је, по подацима Завода за статистику, у 2019. години испустила 119 милиона кубика.
Гајић истиче да су велики проблеми у тој области непознавање прописа и слаба комуникација привредника и локалних самоуправа. Имајући у виду велика улагања која очекују оба сектора, боља сарадња је неопходна да би се дошло до најбољих решења за пречишћавање и комуналних и индустријских вода.
З. Делић
