U Srbiji se prečišćava od pet do deset procenata voda
Udruženje 3e, Mreža inspektora Srbije i NALED započeli su kampanju „Mesec voda”, tokom koje će svi zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva moći putem sajta jpd.rs da daju predloge za zaštitu vodnih resursa. Kampanja je deo projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj”, koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a finansira USAID.
Partneri na projektu pripremaju analizu stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, koja je, kao potencijalna rešenja, već identifikovala saradnju privrede i lokalnih samouprava na izgradnji pogona za prečišćavanje, usaglašavanje propisa i jačanje inspekcijskog nadzora, kao i mapiranje svih direktnih ispusta otpadnih voda u reke i kanalizaciju. O tim i drugim potencijalnim unapređenjima zaštite voda razgovarano je i na vebinaru za privredu, posvećenom pravilniku koji će obavezu izveštavanja o ispuštenim vodama proširiti s više od 860 preduzeća, od kojih je tek 330 izveštavalo, na 4.500.
– Tokom kampanje „Mesec voda” želimo da upoznamo privrednike s najboljim praksama koje će im pomoći da usklade poslovanje s propisima – kazao je predsednik Udruženja za edukaciju, ekologiju i energetiku Srđan Gajić. – Evropska regulativa propisuje da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode moraju da do 2025. svoje emisije usklade s propisanim vrednostima i reše problem prečišćavanja. Dotad je potrebno da izrade akcioni plan prema kojem će postepeno smanjivati količinu zagađenja i o tome izveštavati nadležne institucije. Uz to, važno je da se unapredi inspekcijski nadzor kroz eventualno spuštanje nadležnosti na lokalni nivo jer poštovanje propisa u toj oblasti kontroliše samo šest republičkih inspektora.
Po navodima Srđana Gajića, deo problema mogu rešiti i lokalne samouprave razvojem svojih pogona.
– U proteklih nekoliko decenija izgrađeno je nešto više od 50 postrojenja, od kojih je u funkciji oko 30, a tek desetak radi po najvišim standardima – naveo je Gajić. – Gradovi i opštine s lokalnim pogonima imaju veću prednost u privlačenju ulaganja jer investitorima štede milionske iznose na razvoju sopstvenih kapaciteta.
Osim 1,5 milijarde evra, koliko je neophodno za postrojenja, lokalne samouprave moraće da ulože i 2,5 milijarde u obnovu postojeće kanalizacione mreže i izgradnju nove, da bi uspešno prikupile otpadne vode i usmerile ih u pogone za prečišćavanje. To bi pomoglo da se poveća broj domaćinstava koja su obuhvaćena nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, a kojih je tek nešto više od deset procenata.
Po njegovim rečima, u Srbiji se trenutno prečišćava između pet i deset procenata voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava, od kojih je manje od dve trećine priključeno na kanalizaciju. Sledi industrija, koja je, po podacima Zavoda za statistiku, u 2019. godini ispustila 119 miliona kubika.
Gajić ističe da su veliki problemi u toj oblasti nepoznavanje propisa i slaba komunikacija privrednika i lokalnih samouprava. Imajući u vidu velika ulaganja koja očekuju oba sektora, bolja saradnja je neophodna da bi se došlo do najboljih rešenja za prečišćavanje i komunalnih i industrijskih voda.
Z. Delić
