У СРБИЈИ ПОСЛУЈЕ 30 ЧИСТО ЈАПАНСКИХ КОМПАНИЈА Плодно смо тло за инвеститоре из земље излазећег сунца ЕВО КОЛИКО ЉУДИ УПОШЉАВАЈУ ЈАПАНСКЕ ФИРМЕ КОД НАС

Јачањем институционалног оквира сарадње кроз потписивање споразума о заштити улагања у наредне две године, насталог на иницијативу Јапанске пословне алијансе у Србији, желимо да се афирмишемо, још више будемо познати на том тржишту, да привучемо још више инвестиција – изјавио је председник одбора директора Јапанске пословне алијансе у Србији (ЈПАС) и директор корпоративних послова и комуникација компаније Јапан тобако интернешнел (ЈТИ) за Западни Балкан Горан Пекез.

У Србији тренутно послује око 30 чисто јапанских компанија, а са увозницима и дистрибутерима преко 60 компанија, које запошљавају преко 4.000 људи. У Војводини послује шест компанија из Јапана, пружајући свој допринос локалној економији и заједници у Сенти, Сремским Карловцима, Новом Саду, Руми и Инђији. Наша трговачка размена са Јапаном је око 330 милиона евра, док је извоз из Србије на тржиште Јапана око 90 милиона евра годишње. Председник ЈПАС-а Горан Пекез изјавио је да су очекивања да извоз врло брзо премаши 200 милиона евра.  Пекез је додао да је досадашњи тренд био да се из Јапана у Србију улаже око 100 милиона долара годишње, међутим, само у протекле три године из Јапана у Србији је уложено око 420 милиона долара директних инвестиција. Државни званичници Јапана истичу да им је Србија привукла пажњу јер је виде као врата ка централној Европи, те да је то један од разлога зашто желе да остваре дубљу сарадњу и да се унапреде сваки аспект и економске могућности. 

– Јапанци су заинтересовани за улагање у Србији, у сектору текстилне, машинске, прехрамбене индустрије, енергетике, зелених технологија и иновативну пољопривреду. После четири деценије, државна привредна делегација Србије недавно је посетила Јапан. У октобру долази велика пословна делегација из Јапана, предвођена њиховом пословном заједницом, организацијом ЈЕТРО, па ће то бити прилика да се сарадња конкретизује. Уз то, у Србији постоји све веће интересовање наших научника на факултетима, али и на научним институтима, да остваре или продубе сарадњу с Јапаном – истиче Пекез.

Србију и Јапан везују велико пријатељство и успостављени дипломатски односи још 1882. године, у доба српског краља Милана Обреновића и јапанског цара Меиђија. Србија је међу првима понудила помоћ Јапану након несреће у Фукушими. Јапанци то и те како знају да цене и не заборављају, па су узвратили помоћ када су код нас биле поплаве. У задњих десет година из Земље излазећег сунца у Србију је стигло преко 500 милиона долара донација.

Јапанске компаније у Србији су виђене као један од најбољих послодаваца на локалном тржишту, оцењује Пекез и додаје да јапански инвеститори доприносе трансферу технологије и подизању нивоа професионалности радне етике у Србији. У региону Западног Балкана Србија се истакла као најзначајнији партнер и добар домаћин Јапана, посебно захваљујући традиционално добрим односима двеју земаља.  Према Пекезовим речима, овоме је допринео и положај Србије као повољне инвестиционе дестинације за приступ тржиштима Европске уније и Русије, снажна традиција индустријске производње, као и подршка Владе Републике Србије страним директним инвестицијама. Као плодно тло Србију су за инвестирање одабрале успешне јапанске компаније и већ су дуго присутне на нашем тржишту, а prеthodnih неколико година послове су започеле компаније као што су Toyo Тирес, Нидец, Yazaki и Mayekawa.

М. Митровић