У Србији неће бити несташице гаса и струје

Она наводи да што се тиче гаса, Србија има актуелни аранжман с Гаспромом који треба да се продужи за наредних 15 година.



Не знам детаље, али претпостављам да се већ преговара о томе. Када је реч о цени природног гаса најављено је да неће бити поскупљења, а такође ни електричне енергије, а по којој цени ће се гас убудуће куповати од Гаспрома верујем да ћемо то знати тек када уговор буде потписан, истиче Путниковић.



Што се тиче електричне енергије наводи да Електропривреда Србије производи довољне количине, а с друге стране ми немамо као неке друге земље проблем са мањком производње из обновљивих извора, јер су наше количине струје из тих извора веома мале и износе око два одсто.



Мислим да поскупљења струје неће бити не само до Нове године него ни до краја грејне сезоне. ЕПС није поднео захтев за поскупљење, а и ретко се дешавало да струја поскупи у току грејне сезоне, каже за Танјуг Путниковић.



У прилог томе да не треба очекивати да ћемо се зимус смрзавати додаје и да сада имамо и директан прикључак на Турски ток, а ако буду потребне веће количине природног гаса Србија ће, каже, вероватно моћи да појача snabdеvannjе.



Путниковић подсећа да имамо и подземно складиште гаса у Банатском Двору које је пуно.



Објашњавајући добре стране и предности нашег уговора с Гаспромом, она наводи да је Европска унија инсистирала на томе да тржиште не само енергената него и уопште буде либерализовано.



И ми имамо либерализовано тржиште електричне енергије и природног гаса. Сада када имамо транзит гаса из Бугарске у Србију, имамо слободан капацитет да гас може да уђе из Мађарске преко Хоргоша и хипотетички када тај гасовод буде спреман моћи ће неко из Европе да упумпа гас у Србију и да га прода потрошачима у Србији, али не верујем да би неко био јефтинији од ове цене по којој се сада може купити гас у Србији, наводи Путниковић.



Оцењује да је Европска унија инсистирајући на томе да земље не склапају билатералне уговоре са Гаспромом о испорукама гаса већ да се гас купује на берзи заправо негативно утицала на економије многих земаља.



На пример, Мађари су отприлике у исто време када је цена гаса на берзи премашила 1.000 долара за 1.000 кубних метара са Гаспромом склопили уговор о набавци по цени од око 220 долара за 1.000 кубних метара, значи више него четири пута јефтиније и то је заправо показатељ да поред свих потенцијалних предности либерализације треба правити дугорочне планове. Зато је добро што ће Србија имати дугорочни аранжман са Гаспромом за наредних 15 година, наводи она.



Према њеним речима, до кризе с енергентима у свету је дошло зато што је после прошлогодишњих таласа пандемије привреда морала да ради, кренуо је и туризам и путовања што је све заједно изазвало повећану потрошњу енергената.



Међутим у тим плановима очигледно није била добро процењена неопходна количина енергије па сада у Кини имамо критичну ситуацију са несташицом струје, а она је појачана тиме што им је била слаба и производња из обновљивих извора, напомиње Путниковић.



Што се Европе тиче, према њеним речима потрошсња природног гаса је повећана и зато што су прошле зиме складишта била испражњена, а ове године нису набављене довољне количине,док је цена на берзи рецимо у петак у Холандији била 1.200 долара за 1.000 кубних метара гаса.



Ради се о томе да је природни гас берзанска роба, велика је потражња, цене су скочиле и многи су кренули да оптужују, на пример, Русију да је она крива и да је нешто калкулисала са испорукама гаса. Међутим, из Гаспрома су саопштили да су они од почетка ове године испоручили више енергената него у истом периоду прошле године. Значи ради се само о томе колико је енергената било наручивано, каже Путниковић.



Додаје да су и обновљиви извори заказали, да је производња била мања и да је све то довело до пораста цене струје на берзама.