У микрокредитима чучи 100.000 нових радних места

То би омогућило отварање 100.000 нових радних места, казују резултати студије „Процена утицаја увођења недепозитних небанкарских институција на тржиште Србије”, која је представљена на конференцији у Београду организованој у оквиру УСАИД-овог Пројекта за боље услове пословања.

За усвајање тог закона створени су сви услови, што ће, како је закључено на скупу, допринети бржем развоју микро, малих и средњих предузећа (MMSP), а самим тим и бржем економском развоју земље.

– У Србији је ситуација доста специфична када је реч о небанкарским изворима финансирања за микро, мала и средња предузећа, и ту је избор доста скучен – указала је директорка УСАИД-овог Пројекта за боље услове пословања Драгана Станојевић.

Највећи проценат привредника у Србији (87 одсто) се, како је истакла, финансира искључиво из сопствених, интерних извора, док чак 68 одсто испитаника уопште не користи позајмице, по резултатима анкете УСАИД БЕП, у којој је учествовало 1.000 предузећа у периоду од 2012. до 2016. године.

– Пословање финансијских институција које нису банке није дозвољено, због чега је потребно да се то регулише законом и да се прошире извори финансирања за мала и средња предузећа јер је знатно већа могућност да дођу до средстава када постоје одговарајући финансијски услови – оценила је Драгана Станојевић.

Професор на Економском факултету Милојко Арсић је навео да је Србија остварила напредак у успостављању макроекономске стабилности, али да су за развој малих и средњих предузећа и даље неопходне мере као што су владавина закона, компетентна администрација и добра инфраструктура. Како истиче, потребне су и специфичне политике које имају за циљ подршку развоју малих и средњих предузећа, а једна од таквих је усвајање законског основа за формирање небанкарских финансијских институција да би се побољшао приступ малих и средњих предузећа изворима финансирања.

– У будућности микро, мала и средња предузећа треба да буду покретачи раста и запослености – рекао је Арсић.

Експерт за развој финансијског тржишта УСАИД-овог Пројекта за боље услове пословања Сандра Родић је указала на то да је Србија једина европска земља у којој се привреда финансира готово искључиво задуживањем код комерцијалних банака, које представљају више од 90 одсто финансијског сектора код нас, док у исто време та стопа у земљама ЕУ не прелази 75 процената.

Банкарски сектор, како додаје, готово да не препознаје читав низ предузећа – старт-апове, микро и мала предузећа – као потенцијалне клијенте јер су те компаније за банке превише ризичне и сувише мале.

По њеним речима, нашој привреди нису доступни инструменти као што су тржиште корпоративних обвезница, предузетнички (вентуре) капитал, кредитне уније, цроњд-фундинг и микрокредитирање.

MMSP у Србији већ чине 99,5 одсто свих наших компанија, запошљавају 65 одсто запослених, али креирају скромна 32 одсто бруто домаћег производа, што је знатно мање у односу на земље региона, попут Мађарске, Хрватске и Чешке, где та предузећа стварају између 50 и 60 одсто БДП-а, чиме знатно доприносе економској стабилности и бржем развоју.

Љ. Малешевић