НАЈИСПЛАТИВИЈИ ПОЉОПРИВРЕДНИ БИЗНИС У СРБИЈИ Уз само 1.000 евра до велике зараде!

Плодно тло, повољна клима и обиље водних ресурса чине је идеалном за разноврсне пољопривредне активности, од ратарства и повртарства до воћарства и сточарства.

Осим агрономских услова и тога што храни породице, пољопривреда игра кључну улогу и у економији, а нуди и значајне могућности за младе предузетнике.

Ако планирате да постанете један од њих, а не знате одакле да почнете, можда ће вам помоћи информација да узгој руколе, пашканата, зелене салате, першуна, ендивије и шпаргле доноси највећи профит у пољопривреди. За добрим зарадама не заостају ни они који засаде орахе и лешнике.

Како мала и средња пољопривредна газдинства могу најбоље да зараде је 2020. године била тема студије "Где је профит у пољопривреди". Једна од ауторки, Јелена Дробњак из Привредне коморе Војводине, навела је како су за потребе истраживања израчунати трошкови и могућа зарада за 38 најважнијих биљних култура.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа, поготово пластеничка производња. Она у почетку захтева улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим, при добрим агротехничким мерама може да се исплати и за годину дана. На једном хектару пашканта, зелене салате, першуна, ендивије може да се приходује око милион и сто хиљада динара", рекла је Дробњакова, за Блиц Бизнис.

Зелена салата најисплативија за почетнике

Бизнис са зеленом салатом је наисплативији за све који би да започну сопствени повртарски посао. За почетак је довољна површина од двадесетак ари и око 1.000 ЕУР у џепу. Рачуница показује да уколико се сви услови поклопе, од продаје салате са те површине може да се заради 2.000 ЕУР.

Стручњаци сматрају да је наисплативије направити пластеник, јер је производња богатија, а улагање није велико за просечну породицу.

Јесења производња у заштићеном простору или пластенику траје од половине августа, па све до половине септембра. Погодности јесење садње су вишеструке, а најважнији је економски ефекат који такав начин производње обезбеђује, јер поврће у касну јесен или рано пролеће постиже велику тржишну цену. Најједноставнија за гајење и продају јесте зелена салата, која може увек да се прода јер је тражена.

"Са око 1.000 ЕУР можете отпочети цео посао. Салата која је посађена у септембру већ до половине октобра буде спремна за продају. На површини од 20 ари буде око 35.000 садница. Ако рачунате да ћете имати око 30.000 оних које ћете моћи да продате по цени од 15 динара за килограм, имаћете бруто 450.000 динара. Од тога чисто може да вам остане половина, а то је неких 2.000 ЕУР. Плус вам за наредних пар година остају контејнери и малч фолија. Тако да ће следеће године бити знатно мање улагања од тих 1.000 ЕУР", каже дугогодишњи повртар Владимир Баточанин за Блиц.

Београдска зелена салата

За започињање бизниса пре свега мора да постоји воља и упорност, јер су изазови бројни. Важно је зато знати да пољопривредом можете да се бавите и ако немате велико пољопривредно газдинство. Заправо, пољопривредом може да се бави и у Београду.

У Београду више од 300.000 људи живи од пољопривреде у више од 33.000 регистрованих газдинстава. Колико то може да буде успешно показује пример породице Табаковић из Велике Моштанице.

Табаковићи, како кажу за репортажу за АгроТВ, а преноси 24седам.рс, годишње направе и на тржници главног српског града продају пола милиона главица зелене салате. Своју пољопривредну производњу су почели са парадајзом и краставцем, а након деценија рада имају 55 ари под пластеницима и два хектара на отвореном простору. Захваљујући свом раду добили су "понуду која се не одбија", па сада раде зелену салату за продају у једном великом трговинском ланцу.

"Понуда није могла да се одбије јер је производња целогодишња а има сигурну продају", рекао је Дејан Табаковић у репортажи за АгроТВ.

Табаковићи су почели са малим пластеницима од једног ара и 1.500 главица салате, а данас користе савремене методе узгоја на малчу са системом наводњавања кап по кап, при чему се у малим пластеницима фолија поставља ручно, а у великим машински, и то машином коју је Дејан Табаковић сам осмислио.

Сами су изградили пластенике, укључујући велике од пет ари, чиме су уштедели 40 одсто трошкова, јер један такав пластеник кошта између 15.000 и 20.000 евра.

Европска унија може да вам помогне око почетних улагања

Још један изазов са којим се често суочавају они на почетку су почетна улагања.

Европска унија нуди широк спектар подршке за почетнике у пољопривреди кроз различите програме и иницијативе. Такође, нуди подршку и онима који су већ и послу, али би даље да га развијају.

Један од најпознатијих програма свакако је ИПАРД. ИПАРД је саставни део ИПА, инструмента претприступне помоћи, а у Србији се од 2023. године реализује ИПАРД III програм са ЕУ подршком од чак 288 милиона ЕУР.

Процедура за добијање средстава јесте захтевна, али више од 1.500 корисника помоћи доказ су да се исплати (погледајте невероватан пластеник - попут најсавременијих холандских - који је на свом имању направио Милутин из Ирига).

Такође, поједине државе, попут Холандије, нуде своју експертизу и савете, а како каже аташе за пољопривреду амбасаде Холадније у Србији, Кун фан Хинекен, пољопривредници који имају идеју, могу слободно да се обрате њиховом представништву.

Поред ИПАРД програма, ту су и други намењени младим предузетницима, независно од бизниса којим се баве, а онај који вама одговара можете да пронађете на сајту eumogućnosti.rs.