Тржиште станова у Србији, за сада, ДАЛЕКО ОД КРИЗЕ
Цене некретнина у Србији, али практично и свим земљама Европе, далеко су више него пре неколико година, а цена квадратног метра већ неко време је у порасту.
Да ли ће се тај тренд наставити или ће се ићи на другу страну, за сада се не може рећи, али је извесно да је због повећања каматних стопа дошло до одређеног успоравања раста цена, па и продаје станова. Тако је из Европске централне банке стигло упозорење да би цене стамбеног простора у еврозони могле знатно да падну и то због тога што станови због високих каматних стопа постају недоступни грађанима, а непривлачни улагачима.
Из ЕСБ упозоравају да би у будућности могло да доће до великог пада цена некретнина јер растуће каматне стопе на нове хипотекарне зајмове све више угрожавају њихову доступност и повећавају терет камата по постојећим хипотекарним кредитима. То се, указују у ЕСБ, посебно односи на земље у којима су хипотекарни зајмови с промењивом каматном стопом доминатни. ЕСБ-ови подаци казују да је удио хипотекарних кредита с варијабилном каматном стопом мањи.
На тражишту Србије цене станова у првом тромесечју ове године биле су 13,62 одсто веће у односу на исти период прошле године, док су у поређењу са четвртим лањским тромесечјем порасле за 2,57 одсто, подаци су Републичког геодетског завода. Из РГЗ истичу да су, иако је настављен тренд раста, након двогодишње експанзије цене станова у првом тромесечју незнатно мање порасле у односу на крај прошле године, а забележен је и мањи број евидентираних купопродаја станова. Овој промени је, према оцени РГЗ, допринело смањење удела купопродаја станова финансираних кредитима - с 21 одсто у четвртом тромесечју 2022. године на 18 одсто продатих станова у првом тромесечју ове, што је последица раста каматних стопа.
Да ли се тако нешто може очекивати у Србији показаће време, али из Удружења банака Србије указују да је тржиште Србије битно другачије него у еврозони, на чије се подручје односе процене ЕСБ. Из овог удружења истичу и да је реч само о прогнозама, које су увек незахвалне. Како наводе из УБС, у Србији је тражња за становима у новоградњи и даље знатно већа од понуде и управо новоградња чини највећи део промета стамбених јединица у Србији. Из УБС кажу и да је, сем тога, карактеристика Србије то да однос између броја оних који станове купују на кредит и такозваних кеш купаца иде знатно у корист купаца за готов новац, што није случај у Европској унији.
- Све док се битно не промене ови услови и док понуда нових станова не буде надмашила тражњу, чини нам се да није реално очекивати значајнији пад цена некретнина на нашем тржишту - указју из Удружења банака Србије.
По речима извршног дирекора Солис некеретнина у Новом Саду Драгана Рабатића, на тржишту је присутан одређени успорен тренд продаје/куповине некретнина, пре свега станова, у односу на неколико prеthodnih година.
- Тенутно је такав тренд на тржишту и то би могло у будућности да утиче на цену станова, односно да дође до корекција цена на ниже - каже Рабатић. - По свему судећи, у току је период адаптације на нове околности на тржишту на које се навикавају и купци и продавци и ту би могао бити разлог за успоравање.
Он истиче да то подразумева да купци опрезније и спорије купују некретнине, очекујући да ће моћи да купе више него што су могли раније, а да, с друге стране, продавци то спорије прихватају
- Будући да су повећане каматне стопе на стамбене кредите, да је новац престао да буде јефтин и да ће га можда бити мање, логична последица је да се то преслика на понуду и потражњу - истиче Рабатић.
Д. Млађеновић