Tržište stanova u Srbiji, za sada, DALEKO OD KRIZE
Cene nekretnina u Srbiji, ali praktično i svim zemljama Evrope, daleko su više nego pre nekoliko godina, a cena kvadratnog metra već neko vreme je u porastu.
Da li će se taj trend nastaviti ili će se ići na drugu stranu, za sada se ne može reći, ali je izvesno da je zbog povećanja kamatnih stopa došlo do određenog usporavanja rasta cena, pa i prodaje stanova. Tako je iz Evropske centralne banke stiglo upozorenje da bi cene stambenog prostora u evrozoni mogle znatno da padnu i to zbog toga što stanovi zbog visokih kamatnih stopa postaju nedostupni građanima, a neprivlačni ulagačima.
Iz ESB upozoravaju da bi u budućnosti moglo da doće do velikog pada cena nekretnina jer rastuće kamatne stope na nove hipotekarne zajmove sve više ugrožavaju njihovu dostupnost i povećavaju teret kamata po postojećim hipotekarnim kreditima. To se, ukazuju u ESB, posebno odnosi na zemlje u kojima su hipotekarni zajmovi s promenjivom kamatnom stopom dominatni. ESB-ovi podaci kazuju da je udio hipotekarnih kredita s varijabilnom kamatnom stopom manji.
Na tražištu Srbije cene stanova u prvom tromesečju ove godine bile su 13,62 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine, dok su u poređenju sa četvrtim lanjskim tromesečjem porasle za 2,57 odsto, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. Iz RGZ ističu da su, iako je nastavljen trend rasta, nakon dvogodišnje ekspanzije cene stanova u prvom tromesečju neznatno manje porasle u odnosu na kraj prošle godine, a zabeležen je i manji broj evidentiranih kupoprodaja stanova. Ovoj promeni je, prema oceni RGZ, doprinelo smanjenje udela kupoprodaja stanova finansiranih kreditima - s 21 odsto u četvrtom tromesečju 2022. godine na 18 odsto prodatih stanova u prvom tromesečju ove, što je posledica rasta kamatnih stopa.
Da li se tako nešto može očekivati u Srbiji pokazaće vreme, ali iz Udruženja banaka Srbije ukazuju da je tržište Srbije bitno drugačije nego u evrozoni, na čije se područje odnose procene ESB. Iz ovog udruženja ističu i da je reč samo o prognozama, koje su uvek nezahvalne. Kako navode iz UBS, u Srbiji je tražnja za stanovima u novogradnji i dalje znatno veća od ponude i upravo novogradnja čini najveći deo prometa stambenih jedinica u Srbiji. Iz UBS kažu i da je, sem toga, karakteristika Srbije to da odnos između broja onih koji stanove kupuju na kredit i takozvanih keš kupaca ide znatno u korist kupaca za gotov novac, što nije slučaj u Evropskoj uniji.
- Sve dok se bitno ne promene ovi uslovi i dok ponuda novih stanova ne bude nadmašila tražnju, čini nam se da nije realno očekivati značajniji pad cena nekretnina na našem tržištu - ukazju iz Udruženja banaka Srbije.
Po rečima izvršnog direkora Solis nekeretnina u Novom Sadu Dragana Rabatića, na tržištu je prisutan određeni usporen trend prodaje/kupovine nekretnina, pre svega stanova, u odnosu na nekoliko prethodnih godina.
- Tenutno je takav trend na tržištu i to bi moglo u budućnosti da utiče na cenu stanova, odnosno da dođe do korekcija cena na niže - kaže Rabatić. - Po svemu sudeći, u toku je period adaptacije na nove okolnosti na tržištu na koje se navikavaju i kupci i prodavci i tu bi mogao biti razlog za usporavanje.
On ističe da to podrazumeva da kupci opreznije i sporije kupuju nekretnine, očekujući da će moći da kupe više nego što su mogli ranije, a da, s druge strane, prodavci to sporije prihvataju
- Budući da su povećane kamatne stope na stambene kredite, da je novac prestao da bude jeftin i da će ga možda biti manje, logična posledica je da se to preslika na ponudu i potražnju - ističe Rabatić.
D. Mlađenović