Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Три милиона динара за очување и унапређење старих заната

01.03.2023. 08:24 08:27
Пише:
Фото: Р. Хаџић

Ради очувања и унапређења уметничких заната, нарочито у руралним срединама, Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао је јавни конкурс за доделу новца војвођанским предузетницима и привредним друштвима. За ту намену издвојено је три милиона динара, а рок за подношење је до 14. марта ове године. 

Новац Секретаријат додељује дуги низ година, с циљем унапређења и очувања процеса производње на начин који не угрожава традиционалну технологију карактеристичну за стари занат.

На конференцији за медије поводом новог конкурса, покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић истакао је да је очување старих заната један од приоритетних задатака Секретаријата.

- Новац је намењен за набавку опреме и репроматеријала. Од три милиона колико ће ове године бити додељено, два милиона су текуће, а милион динара су капиталне субвенције – казао је Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић на јучерашњој конференцији за медије. 

Појаснио је да се субвенционисани износ одобрава за опрему у висини од најмање 100.000 динара, а највише 250.000, до је за репорматеријал предвиђено најмање 80.000, а највише 200.000.

Право да конкуришу имају привредна друштва и предузетници из Војводине чија су делатност стари и ументички занати, односно послови домаће радиности. 

Једна од корисница која је прошле године на конкрсу добила новац је и Валерија Ђурковић, власница Рукоделнице “Чудесна петља “ из Новог Сада, која је у 53. години одлучила да промени професију да се ниједног тренутка није покајала. 

- Регистровала сам радњу пре седам година. Запослила сам се посредством градског конкурса за самозапошљавање. Користим пет различитих техника женског ручног рада. У својим производима могу да примењујем неколико техника и то је моја предност – каже Валерија. 


Стапарски ћилим  као протоколарни поклон  

Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић је на јучешарњој конференцији за медије казао да ће стапарки ћилим бити део протоколарног поклона покрајинске владе приликом наредне посете Индији, где су заказани састанци. 

„Сви би требало да радимо на очувању традиције крајева у којима живимо, и нема туристичке нити привредне манифестације у организацији Секретаријата у коју представници ове области нису укључени”, рекао је Иванишевић.


Радила је две деценије у државној фирми, те одлучила да се опроба у нечем поптуно другачијем. Сматра да свако ко достигне врхунац у неком послу или неку врсту засићења, треба да размиљша о промени посла. 

- Задовољна сам послом којим се бавим и сматрам да је свако ко се бави неком врстом заната заправо задовољан човек – каже наша саговорица. 

Удружење жена “Стапарска ружа” још једно је од оних које је прошле године добило новац путем конкурса. Мира Ковачев, председница Удржења, каже да им новац који су добили много значи, јер би без њега тешко функционисали с обзиром на то да је реч о непрофитној организаицји. 

- Наше Удружење је основано 2016. године са циљем очувања стапарског ћилимарства. Имали смо подршку и града Сомбора и добили смо просторије и прве разбоје. Ћилим је стављен на листу нематеријалних наслеђа, а ми смо, да би приближили рад, ставили мотиве на употребне предмете. Код нас је ружа карактеристична, па је своје место нашла на кожним торбама, папучама и слично – каже Ковачев. 

Каже да се деценијама нико у селу није бавио ткачким послом. Међутим, готово свака кућа чува ћилим који је добијен у наслеђе и чија је вредност некада била огромна.

Први израђени ћилими имали су првенствено геометријске шаре, а мотиви руже почели су да се појављују пре отприлике 100 година под аустроугарским утицајем. Стапарске жене су саме осмишљавале и размењивале мотиве и с временом је настао препознатљив бренд.

С. Аничић Илић 

Пише:
Пошаљите коментар