Tri miliona dinara za očuvanje i unapređenje starih zanata

Novac Sekretarijat dodeljuje dugi niz godina, s ciljem unapređenja i očuvanja procesa proizvodnje na način koji ne ugrožava tradicionalnu tehnologiju karakterističnu za stari zanat.

Na konferenciji za medije povodom novog konkursa, pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević istakao je da je očuvanje starih zanata jedan od prioritetnih zadataka Sekretarijata.

- Novac je namenjen za nabavku opreme i repromaterijala. Od tri miliona koliko će ove godine biti dodeljeno, dva miliona su tekuće, a milion dinara su kapitalne subvencije – kazao je Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević na jučerašnjoj konferenciji za medije. 

Pojasnio je da se subvencionisani iznos odobrava za opremu u visini od najmanje 100.000 dinara, a najviše 250.000, do je za repormaterijal predviđeno najmanje 80.000, a najviše 200.000.

Pravo da konkurišu imaju privredna društva i preduzetnici iz Vojvodine čija su delatnost stari i umentički zanati, odnosno poslovi domaće radinosti. 

Jedna od korisnica koja je prošle godine na konkrsu dobila novac je i Valerija Đurković, vlasnica Rukodelnice “Čudesna petlja “ iz Novog Sada, koja je u 53. godini odlučila da promeni profesiju da se nijednog trenutka nije pokajala. 

- Registrovala sam radnju pre sedam godina. Zaposlila sam se posredstvom gradskog konkursa za samozapošljavanje. Koristim pet različitih tehnika ženskog ručnog rada. U svojim proizvodima mogu da primenjujem nekoliko tehnika i to je moja prednost – kaže Valerija. 

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević je na jučešarnjoj konferenciji za medije kazao da će staparki ćilim biti deo protokolarnog poklona pokrajinske vlade prilikom naredne posete Indiji, gde su zakazani sastanci. 

„Svi bi trebalo da radimo na očuvanju tradicije krajeva u kojima živimo, i nema turističke niti privredne manifestacije u organizaciji Sekretarijata u koju predstavnici ove oblasti nisu uključeni”, rekao je Ivanišević.

Radila je dve decenije u državnoj firmi, te odlučila da se oproba u nečem poptuno drugačijem. Smatra da svako ko dostigne vrhunac u nekom poslu ili neku vrstu zasićenja, treba da razmiljša o promeni posla. 

- Zadovoljna sam poslom kojim se bavim i smatram da je svako ko se bavi nekom vrstom zanata zapravo zadovoljan čovek – kaže naša sagovorica. 

Udruženje žena “Staparska ruža” još jedno je od onih koje je prošle godine dobilo novac putem konkursa. Mira Kovačev, predsednica Udrženja, kaže da im novac koji su dobili mnogo znači, jer bi bez njega teško funkcionisali s obzirom na to da je reč o neprofitnoj organizaicji. 

- Naše Udruženje je osnovano 2016. godine sa ciljem očuvanja staparskog ćilimarstva. Imali smo podršku i grada Sombora i dobili smo prostorije i prve razboje. Ćilim je stavljen na listu nematerijalnih nasleđa, a mi smo, da bi približili rad, stavili motive na upotrebne predmete. Kod nas je ruža karakteristična, pa je svoje mesto našla na kožnim torbama, papučama i slično – kaže Kovačev. 

Kaže da se decenijama niko u selu nije bavio tkačkim poslom. Međutim, gotovo svaka kuća čuva ćilim koji je dobijen u nasleđe i čija je vrednost nekada bila ogromna.

Prvi izrađeni ćilimi imali su prvenstveno geometrijske šare, a motivi ruže počeli su da se pojavljuju pre otprilike 100 godina pod austrougarskim uticajem. Staparske žene su same osmišljavale i razmenjivale motive i s vremenom je nastao prepoznatljiv brend.

S. Aničić Ilić